Vila je prodata za ukupnu cijenu od 50 miliona dolara, a 15 posto pripalo je Bosni i Hercegovini. Kako mediji prenose Bosna i Hercegovina će od prodaje dobiti otprilike 7,5 miliona dolara.
Ona je bila u vlasništvu Jugoslavije, a nakon raspada je pripala Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sjevernoj Makedoniji, Srbiji i Sloveniji.
Agencija je objavila da je prodala vilu u Njorku, rezidenciju bivše jugoslovenske misije pri Ujedinjenim nacijama, na prestižnoj Petoj Aveniji na Menhetnu, za punu traženu cijenu od 50 miliona dolara u gotovini, prenosi Tanjug.
Prodavac vile, koju je koristila i Stalna misija Srbije pri UN, su pet država nasljednica bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija i Srbija, a vilu je kupila kompanija s adresom u Njujorku. Bosna i Hercegovina je od prodaje dobila otprilike 7,5 miliona dolara, prenose federalni mediji. “Novi vlasnik je upravo kupio značajan dio istorije Njujorka”, saopštio je Tristan Harper, agent kompanije Daglas Eliman koji je zaključio posao.
On je napomenuo da je predsednik bivše SFRJ Josip Broz Tito “iako komunista imao veoma dobar ukus za nekretnine”.
Vila je, prema riječima agenta, prvi put ponuđena na prodaju 2017. a od tada je na tržištu i van njega bila u narednih nekoliko godina.
U junu 2021. Harper je saopštio da je dobijena ponuda u gotovini za kupovinu vile od 50 miliona dolara i da su zemlje prodavci postigle konsenzus oko prodaje.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nemanja Starovic izjavio je u februaru, da na osnovu Aneksa B Sporazuma o sukcesija imovine nekadašnje SFRJ u inostranstvu Republici Srbiji pripada nepunih 40 odsto novca od prodaje zgrade stalne misije u Njujorku.
Prema oglasu za prodaju koji je ranije objavljen, vila je sagrađena na četiri nivoa i ima dva krovna sprata, 18 soba, šest kupatila i vinski podrum.
To je bila prva zgrada s dva električna lifta, koji su još u funkciji.
U njoj je sačuvan originalni enterijer, a pod zaštitom je države i grada Njujorka od 1969. godine.
U vrijeme Hladnog rata, kada je ovde boravio i Tito, na vrhu je navodno bila soba koju niko nije mogao da prisluškuje, kao i neprobojni prozori prema Petoj aveniji.
Zgrada, uglavnom netaknuta decenijama, nema centralnu klimu, a gas je isključen nakon požara koji je na električnim instalacijama izbio 2018, navodi “Vol Strit Džurnal”.
Prvi vlasnik objekta bio je guverner Long Ajlenda Robert Bikman Livingston, pa se po njemu zdanje naziva i Bikmanova kuća.
Kasnije je boravila i Emili Vanderbilt Vajt, supruga Henrija Vajta, nekadašnjeg ambasadora SAD u Francuskoj i Italiji, i jedna od ćerki Vilijama K. Vanderbilta, poznatog industrijalca, čuvenog po finansiranju gradnje njujorške Centralne železničke stanice.
Nezavisne.
