Taj list, prenosi Sputnjik, pozivao se na informacije eksperata iz Federacije američkih naučnika, a u tekstu se navodi i da zapanjuje nedostatak bilo kakve političke reakcije na ovaj potez.
U tekstu se zatim navodi i da tišina govori o mnogo čemu. Prvo, nije reč o potpunom povlačenju naoružanja, vec´ o smanjenju i s obzirom na to da reakcije izostaju znači da se zajednica eksperata tome ne protivi.
Drugo, postalo je jasno da NATO svoju nuklearnu politiku sprovodi prvenstveno iza zatvorenih vrata. Ranije bi bilo kakve promene u strategiji zastrašivanja izazvale žestoke političke debate u Bundestagu i strankama. Tokom 1982. godine to je dovelo do smene vlade. Sada se sve odluke donose tokom tajnih razgovora u Briselu ili se diktiraju iz Vašingtona. U Alijansi čak i zahtevi parlamentaraca ostaju bez odgovora, pozivajuc´i se na tajnost.
Trec´e, američke nuklearne bombe su očigledno izgubile na vrednosti kao predmeti trgovine u pregovorima na temu kontrole naoružanja. Ranije se bilo koja vrsta smanjenja arsenala odvijala samo pri garancijama da c´e isto to uraditi i Rusija. Moskva sada ništa nije uradila i čini se da od nje to nije ni traženo.
Četvrto, postaje jasno da američko oružje raspoređeno u Evropi predstavlja bezbednosnu pretnju. Navodi se da su Sjedinjene Američke Države pokušale da povuku vec´inu svojih bombi B61 iz Turske nakon neuspelog pokušaja puča 2016. godine. U pozadini tih događaja, Ankara je deaktivirala američku vojnu bazu Indžirlik, izolujuc´i je od spoljnog sveta i uhapsivši lokalnog komandanta.
Bombe ne predstavljaju garancije Evropljanima da oni mogu da utiču na nuklearnu politiku SAD. To naoružanje predstavlja za NATO “politički i vojni balast”.
U svetlu predstojec´ih razgovora o novom strateškom konceptu NATO-a, Berlin bi trebalo da se zalaže za povlačenje preostalog naoružanja u Evropi, savetuje se u tekstur. Vašington c´e možda poslušati ovaj predlog, jer je administracija novog šefa Bele kuc´e Džoa Bajdena zainteresovana za smanjenje uloge nuklearnog naoružanja u američkoj bezbednosnoj politici. Pored toga američki generali priznaju, da bombe Evropi ne obezbeđuju dopunske beneficije.
Posle četiri godine američkog populizma Vašington je spreman da sasluša želje svojih saveznika. Berlin ne bi trebalo da se boji da sam deluje, jer je sve manje parlamentaraca koji se zalažu za očuvanje nuklearnog arsenala, ne samo u Nemačkoj, vec´ i u Belgiji i Holandiji, zaključuje se u tekstu.
