Kako je istakao, to je usled toga što je potencijal virusa povećan zbog početka školske godine i povratka ljudi sa odmora.
“Nemamo zadovoljavajući obuhvat vakcinacije radno aktivnog stanovništva. Rizična su mesta na kojima se ljudi okupljaju sa raznih strana, nije isto imati 15 ili 1.500 radnika. Brojke preko 3.000 su ble očekivane”, kazao je Tiodorović za list “Blic”.
Naveo je da će trenutni nivo dnevno novozaraženih trajati do kraja meseca, “dok postoji ‘gorući materijal’, dok virus ne pronađe osteljive, one koji nisu vakcinisani”, a da onda “može doći do neke stabilizacije, ali će to biti na nivou od 1.000 ili 1.500, možda i 2.000” dnevno zaraženih.
Tiodorović je rekao da se ne očekuje da ovaj talas epidemije bude snažan kao prethodni, jer je “koliko-toliko” građana zaštićeno vakcinacijom i da je srećna okolnost što je to stariji deo stanovništva, hronični bolesnici.
“Ako bismo to uspeli da promenimo i kod radno aktvinog stanovništva, onda bismo bili u mnogo boljoj poziciji. Dakle, možda ćemo doći do 4.000 ili 5.000 zaraženih na dan u nekim pikovima, posebno u sredinama koje su slabo vakcinisane”, kazao je on.
Tiodorović je naveo da u sredinama sa niskom stopom vakcinacije treba uvesti dodatne mere, jer kako je ocenio, ako bi se one poštovale i oštro kontrolisale, ako bi bili uvedeni kovid pasoši, a “narod shvatio da je ozbiljna situacija”, onda bi došlo do smirivanja, ali će u suprotnom biti opet između 5.000 i 6.000 oblelih.
On je rekao da sada nema potrebe da Krizni štab uvodi bilo kakve oštrije mere, zatvaranja, niti policijski čas, i da toga neće biti, ali da lokalna samouprava može u skladu sasvojom epidemiološkom situacijom da dopuni aktuelne mere.
