Na prvi pogled, Clio sa testa je standardan auto. Nema nikakvih sportskih oznaka, čak nema ni RS Line paket. Na drugi, auto je ekvivalent doskorašnjim sportskim verzijama, sa vrlo kratkim fitiljom i spremnošću da vas iznenadi ubrzanjima
Nedugo posle međunarodne prezentacije održane u Portugaliji, novi Renault Clio pete generacije stigao je na naše tržište.
Kako to obično biva, auto koji se tek pojavio ima, logično, nešto više cene od prethodnika, pa je sada tek koju hiljadarku jeftiniji od „megana“.
Naravno, gradski auto se ne kupuje na metar, već u skladu sa potrebama. Iz tog razloga zadnje sedište nije namenjeno dugim putovanjima, bar kada su u pitanju odrasle osobe.
Ovakav auto vozi neko kome je urbana sredina primarna sfera kretanja, a evropski prosek je i dalje jedna i po osoba po automobilu.
Čak je za nijansu kraći od prethodnika, upravo iz navedenih razloga, kako bi se lakše kretao kroz gradsku gužvu.
Dok je Twingo neprikosnoven kada je u pitanju provlačenje u špicu, Clio nudi mnogo više komfora i napredne opreme, što iz oblasti bezbednosti, što komfora.
Dakle, Clio je najbolji mogući kompromis karakteristika gradskog i putnog automobila.
Primerak sa testa je top model na našem tržištu u ovom trenutku. „Edition One“ naziv opreme ima, pre svega, marketinški zadatak da nas asocira na svu moguću napakovanu opremu u čast početka prodaje.
Kasnije će dobiti neki drugi naziv, ali sam spisak opreme se neće mnogo menjati, osim u Paris Initiale paketu sa kožnim sedištima i mnogim detaljima koje se ovde doplaćuju.
Meke površine su svuda, na komandnoj tabli i u tapacirunzima vrata. Po tome je Clio praktično na nivou dojučerašnjih predstavnika klase iznad.
Veliki displej dijagonale 9,3 inča apsolutno dominira, i u ovom najvišem paketu je standard. Za one koji vole da ostave dobar utisak je prava stvar, ali generalno nije neophodan.
Šta više, situacija sa menijem i podešavanjima je prilično kompleksna. Od želje da se stvori sofisticiran sistem Renoovi konstruktori su malo zbunili vozače, s obzirom da meni i podešavanja nisu previše intuitivna.
Na primer, korisnik mora da otvori sopstveni profil koji mu omogućava da auto zapamti sva podešavanja. U suprotnom, ona neće biti zapamćena.
Nije to previše teško, ali zahteva bavljenje. Dešavalo nam se da ne možemo da se setimo gde se, na primer, podešava atraktivno ambijentalno osvetljenje.
Ili, kada smo vozili mračnim putevima noću, trebala nam je automatska aktivacija dugih farova, a ona, jednostavno nije bila standardno aktivna.
Dakle, ako kupujete neku od slabije opremljenih verzija, ovako nešto vas neće brinuti.
Zanimljivo je da i te slabije verzije uopšte nisu siromašno opremljene. Naprotiv.
Doduše, bazni Life nema „klimu“, ali zato ima LED farove i zadnja svetla, tempomat, automatsko kočenje, upozorenje o napuštanju saobraćajne trake, pa čak i kameru za prepoznavanje saobraćajnih znakova.
Za hiljadu evra više, odnosno za 12.290 evra, dobija se manuelna „klima“ i ozvučenje sa blutut konekcijom. Pod haubom je poznati atmosferac zapremine 999 kubika sa 72 konjske snage.
Za one koji žele snažniji motor, za svaku preporuku je ista mašina ali sa turbom, koji razvija okruglo 100 „konja“. Iznenadili biste se kakve performanse pruža, bez obzira na cifre na papiru.
Međutim, ako želite još veće iznenađenje, preporučujemo motor koji upravo testiramo. Reč je o još uvek novom četvorocilindarskom turbo-benzincu zapremine 1,3 litra razvijenom u saradnji sa Mercedesom.
U Clio se ugrađuje srednja verzija u pogledu snage, sa 130 „konja“. Isporučuje se isključivo sa sedmostepenim EDC menjačem sa dve lamele.
Za 1300 kilograma težak auto, motor je prava raketa. Ovaj neupadljivi Clio je brz kao doskorašnje performansne verzije automobila B segmenta.
Malo jači gas već izaziva paljenje žute lampice na instrument tabli; ESP i ASR se svojski trude da se snaga optimalno prenese sa točkova na podlogu, čak i u slučaju „sedamnaestica“.
Da, ovo je jedan od onih motora kod kojih nikako ne možete da držite pun gas duže od par trenutaka, već morate da popuštate pritisak levog stopala. Za prosečnog vozača je možda čak i prebrz.
Njegova snažna ubrzanja su izazovna, pa morate da budete karakter da biste se suzdržali od čestog kršenja propisa.
Elektronika je podešena tako da prati koliko ste agresivni sa papučicom gasa; na primer, ako je snažnije pritisnete, zadržaće prvu brzinu dosta duže i zaći će u visoke obrtaje.
Svako popuštanje gasa daje za pravo elektronici da prešalta u stepen više. Stiče se utisak da je Clio dovoljno inteligentan da prepozna raspoloženje vozača, pa se menjač u skladu sa tim i ponaša.
Sportski režim je, kao što smo i očekivali, posebna priča. Volan je još krući a sistem ubrizgavanja agresivniji. Menjač, naravno, menja brzine kasnije.
Ovde već ozbiljno ume da se ispotpisuje prilikom iole snažnijeg kretanja iz mesta, čak iako su vam namere bile pitome. A tek vožnja…
Programiranje menjača i sistema ubrizgavanja je takvo da nas je „klio“ podsetio na ozbiljne sportske automobile od pre samo nekoliko godina.
Pre svega zbog brzine reakcije na komandu gasa, a onda i zbog spremnosti menjača da uvek bude u odgovarajućem stepenu prenosa.
Očigledan je ozbiljan inženjerski rad koji će pozitivno iznenaditi i one najzahtevnije. Istina, samo u automatskom režimu.
Manuelni nije istom nivou iz više razloga; jedan klik tastera na volanu na idealnim obrtajima dovodi do zaista brze promene brzine, međutim, nekoliko klikova za redom neće dovesti do željenog efekta.
Pre svega, elektronika ne dozvoljava da se motor zavrti; konkretno, neće dozvoliti da se prilikom prebacivanja iz treće u drugu kazaljka obrtomera nađe na više od 5000 obrtaja, iako crveno područje počinje na 6000.
Osim toga, motor ne možete da dovedete do limitera obrtaja u manuelnom režimu čak ni u sportskom modu, već će menjač sam prebaciti u viši stepen prenosa.
Ali zato automatika pokazuje da je na nivou zadatka, kao da je u pitanju ozbiljan sportski auto.
U odnosu na Clio 4, Clio 5 možda izgleda slično, ali je ispod lima velika razlika. Potpuno drugačije se ponaša na putu.
Stabilniji je, bolje drži pravac na velikim putnim brzinama i što je najinteresantnije, dosta je krući. Nema plivanja i naginjanja, tako da u krivine možete oštrije nego što biste očekivali.
Volan je dosta direktniji, sa prirodnijim osećajem i boljim povratnim informacijama sa podloge, posebno u „sport“ modu.
Da ne bude zabune, nije pretvrd, već fino upija neravnine. Veća oštećenja kolovoza nisu bila u planu inženjera.
Jedina mana verzije sa automatizovanim EDC menjačem je što se vozač previše opusti u pogledu komfora, pa sebi dozvoli slobodu da sedište dodatno pomeri unazad u odnosu na verziju sa manuelnim, kod koje je kvačilo prilično udaljeno.
Tako pozadi ne ostaje previše mesta… Doduše, vraćamo se na evropski prosek od jedne i po osobe po vozilu.
U tom smislu Clio je pravi evropski auto. Potpuno u skladu sa trendovima, estetskim, i naravno – tehničkim.
Aleksandar Bursać
DOPLATA ZA BOSE OZVUČENJE
Clio ima nešto drugačije programiran procesor Bose ozvučenja u odnosu na druge automobile.
Ovde ne morate da imate uzorak vrhunskog kvaliteta da bi sistem došao do izražaja. Na primer, basevi se lepo čuju i na prosečnim mp3 fajlovima.
Inače, sabvufer je smešten u zidu prtljažnika u cilju uštede prostora. Doplata za Bose audio sistem je 400 evra.
REZERVNI TOČAK SE PLAĆA
Rezervni točak od 110 evra nije baš jeftin, mada nije ni preskup ako se uzme u obzir da je to „kontinentalka“ punih dimenzija. Isto toliko košta i bežični punjač mobilnih telefona.
AUTOMATSKO PARKIRANJE I POGLED OD 360 STEPENI
Naš test primerak ima i „siti multisens“ paket koji sadrži kamere od 360 stepeni, kontrolu mrtvog ugla, automatsko parkiranje i izbor režima vožnje. Osim uobičajenih paralelnih parking mesta u „garaže“, možete da odaberete i zakošena parking mesta.
RENAULT CLIO TCE 130 EDC EDITION ONE
Motor: zapremina 1333 ccm, snaga 96 kW (130 KS) pri 5000 o/min, maks. o. moment 240 Nm pri 1600 o/min, menjač automatizovani, 7 stepeni
Dimenzije: D/Š/V 4050/1798/1440 mm, međuos. rastojanje 2583 mm, prtljažnik 391 l, rezervoar 42 l, pneumatici 205/45 R17, masa 1248 kg
Performanse: maks. brzina 200 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 9,0 s, potrošnja 6,7/4,3/5,2 l/100 km, emisija CO2 119 g/km
OPREMA
Standard: multimedijalni displej dijagonale 9,3 inča, automatsko sklapanje retrovizora, prednji naslon za ruke, navigacija, dodatno zatamnjena zadnja stakla, alu-felne prečnika 17 inča, prednji i zadnji parking senzori, kamera za vožnju unazad, automatski klima-uređaj, senzor za kišu i svetla, beskontaktno otključavanje i startovanje, ambijentalno osvetljenje, automatska duga svetla, LED maglenke, prednja i zadnja svetla, upozorenje na napuštanje saobraćajne trake, asistencija pri kretanju na uzbrdici, automatsko kočenje, prepoznavanje saobraćajnih znakova, tempomat, električna „ručna“
Opcije: „siti multisens“ paket (kamera 360 stepeni, kontrola mrtvog ugla), paket „multisens“ (izbor modova vožnje, ambijentalno osvetljenje), Bose ozvučenje, rezervni točak, bežično punjenje telefona
Test je objavljen u Auto magazinu broj 130.
