Imidž je nekima „pola“ automobila. Uostalom, kao i telefon, garderoba, frizura, patike/cipele, sat… Mnoge stvari se plaćaju znatno više nego što realno vrede zbog određenog imidža.
To je realnost i tu ne može ništa da se uradi. Na sreću, mnogo je onih koji razmišljaju racionalno i gledaju praktičnu stranu – a Superb je definitivno vrlo praktičan.
Zaista mnogo prostora na zadnjoj klupi
Zašto počinjemo test pričom o prostoru na zadnjoj klupi? Zato što se po tome izdvaja iz svoje cenovne klase, a preskače čak i klasu iznad.
U Superbu na zadnjoj klupi možete da se ispružite kao čovek, bez obzira koliko su visoki vozač i suvozač. Stoga nije ni čudo što ga kao službeno vozilo biraju političari, direktori i slična „ekipa“ koja bi mogla da priušti i neku drugu marku.
Po prostoru pozadi može da se poredi direktno sa, na primer, Mercedesom S klase, BMW-om Serije 7 ili Audijem A8.
Istina, tu je tunel na sredini koji može da smeta trećem putniku, ali u poređenju sa mnogim drugim limuzinama situacija je sjajna.
Prtljažnik
Kad smo već krenuli „naopako“, da tako i nastavimo, pa ćemo kasnije stići do motora i menjača.
U prtljažnik može da se smesti zaista mnogo – zapremina mu je 565 litara.
Međutim, iako je reč o limuzini, ne postoji čvrsta pregrada između prtljažnog i putničkog prostora, već mogu da se spoje obaranjem naslona zadnje klupe, pa mogu da se prevoze i duži predmeti – tako se dobija ukupno 1.670 litara.
Tu je i vrlo zanimljiv način otvaranja vrata prtljažnika. Mogu da se otvore u dva stepena, da se tako izrazimo.
Naime, može da se podigne samo „limeni“ deo kao kod klasične limuzine, dok zadnje staklo ostaje na mestu, a mogu da se podignu i limeni i stakleni deo kao kod hečbeka.
Sam prtljažnik je prilično pravilnog oblika, širine od 100 do 110 cm, dubine 107 cm kad se računa od tovarne ivice do naslona, odnosno 180-220 cm kad se računa od tovarne ivice do naslona suvozačkog sedišta u zavisnosti od toga koliko je suvozačko sedište gurnuto napred.
Pomenimo i rezervni točak punih dimenzija – svaka čast sprejevima za krpljenje gume i run-flat gumama, ali kada za vikend u gluvo doba noći u nekoj nedođiji polomim felnu ili pocepam gumu – želim da imam rezervni točak punih dimenzija i da odmah nastavim put.
U koju klasu spada Superb?
Da rešimo i ovo pitanje. Superb je teško svrstati u odgovarajuću grupu. Često ga „guraju“ u klasu u kojoj su VW Passat, BMW Serije 3, Mercedes C klase i Audi A4, mada je od svih duži za 10 do preko 20 centimetara.
U redu, nije to baš dramatična razlika u dužini, ali postoji tolika razlika u prostoru za putnike na zadnjoj klupi da ne možemo da ih stavimo u istu klasu.
U nemačkoj premijum trojci pozadi se ne osećate baš prijatno ako ste iole viši rastom, iako se ovi automobili generalno smatraju porodičnim, mada i tu stavljamo znak pitanja – namučite se svaki put kada ubacujete ili vadite dete iz dečjeg sedišta…
Zato se A4, C klasa i „trojka“ ne uzimaju za vožnju odraslih pozadi, već se ide na A6, E klasu i „peticu“. Pošto Superb nudi čak i više prostora od te druge premijum trojke, da li onda spada u njihovu klasu?
Po dimenzijama da, pa nekim drugim stvarima ne… Možda je zato najbolje ne svrstavati ga nigde – Superb je klasa za sebe.
Možda bismo mogli da ga poredimo sa limuzinama kao što su Hyundai Sonata i Kia Magentis. Limuzine sa mnogo prostora po vrlo prihvatljivim cenama koje su na našem tržištu prošle praktično neprimećene, naročito Magentis.
Koji motor ima „naš“ Superb?
Dosta filozofiranja – prelazimo na stvar.
Poznati 2.0 TDI ovde ima 170 KS. Tu je i obrtni moment od 350 Nm u rasponu od 1.750 do 2.500 o/min. Sasvim dovoljno za auto težak tonu i po – do „stotke“ ga potera za manje od 9 sekundi.
Menjač je automatski DSG sa dvostrukim kvačilom. I upravo smo došli do najproblematičnije stavke, odnosno pitanja koje se vrlo često postavlja kada su u pitanju mnogi modeli VW grupacije (VW, Audi, Seat, Škoda).
Da li uzimati auto sa automatskim DSG menjačem?
Postoji li Bog? Da li smo sami u svemiru? Gde živi Deda Mraz? Pored ovih pitanja, nemamo odgovor ni na pitanje isplati li se i koliko je rizična kupovina kola sa automatskim DSG menjačem. Zašto?
Zato što nismo našli ni jednog stručnjaka, domaćeg ili stranog, kao ni jedan proveren izvor koji bi mogao ili želeo na jasan način da objasni čitavu problematiku i predstavi konačan zaključak onako kako to (naši) ljudi vole – crno ili belo (nema između).
A verujte da smo se naslušali mnogo toga, pročitali mnogo toga, analizirali, tražili, upoređivali… I odustali.
Jedni tvrde da je DSG fantastičan menjač, koji ne pravi nikakve probleme ako se redovno održava. Međutim, kada im postavimo malo konkretnija pitanja u vezi mehaničkih i softverskih problema i kako su isti rešavani u zavisnosti od verzije, shvatamo da ni oni ne znaju čitavu priču.
Poseban je problem u tome što su navodno „isti“ DSG menjači različito podešavani za različita tržišta. Takođe, neki su dobili izmene softvera, neki nisu. Ima tu još mnogo raznih priča, glasina i čitavih teorija zavere, pa odustajemo od borbe sa vetrenjačama.
Neka neko drugi objasni sve u vezi DSG menjača. Mi bismo isto voleli da znamo kompletnu “istinu” u vezi svake verzije, svake softverske intervencije, svake izmene na mehanici, uzroka kvarova, vanrednih servisiranja i izmena…
Ako znate engleski, “proguglajte” malo – naći ćete materijala da čitate sledećih nekoliko meseci. Stoga smo zauzeli neutralnu poziciju. Ako vam se sviđa auto sa DSG menjačem, kupite ga, ako se plašite njegove pouzdanosti, preskočite ga – nas ne pitajte za savet.
Uglavnom, primerak koji smo imali na testu ponaša se odlično, menjač radi lepo, a vlasnik kaže da ga je dobro proverio pre kupovine.
Ostala motorizacija
Svi motori su dobro poznati iz drugih modela VW grupacije.
Verzija 2.0 TDI sa 170 KS znatno je zastupljenija nego što se očekuje. Smatramo da je upravo ovaj motor najbolji izbor.
Tu je i ona slabija verzija 2.0 TDI sa 140 KS (takođe nije loša), kao i stari dobri 1.9 TDI, koji ipak sa svojih 105 KS ne obezbeđuje performanse kakve zaslužuje ovakva limuzina.
Ova dva slabija dizelaša imaju pumpa-brizgaljka (Pumpe-Düse – PD) ubrizgavanje, dok je 2.0 TDI sa 170 KS dobio „common-rail“.
Od benzinaca, tu su 1.4 TSI sa 125 koji se nije baš proslavio (mada su problematični uglavnom bili oni sa početka proizvodnje), te je među onima koji ne žele dizelaša mnogo popularniji 1.8 TSI sa 160 KS. Imajte na umu da oba imaju direktno ubrizgavanje, pa je ugradnja plina osetno skuplja (za slučaj da razmišljate o tome).
Najmoćnija verzija sa VR6 3.6-litarskim motorom sa direktnim ubrizgavanjem standardno ima pogon na sva 4 točka. Do 100 km/h stiže za 6,5 sekundi i razvija maksimalnih 250 km/h. Međutim, ova verzija se nije pokazala naročito popularnom.
Godine 2010. ponuda motora je osvežena. Stigao je 2.0 TSI sa 200 KS, dok je 2.0 TDI od 140 KS sa starom „Pumpe-Düse“ tehnologijom zamenio 2.0 TDI sa „common-rail“ ubrizgavanjem – snaga je ostala ista.
Takođe je 1.9 TDI poslat u penziju, a zamenio ga je 1.6 TDI sa 105 KS, pri čemu je došlo do iste „smene“ tehnologije ubrizgavanja. Što se tiče menjača, u skoro svim kombinacijama motora i opreme mogao je da se dobije DSG menjač sa dvostrukim kvačilom, sa šest ili sedam stepeni prenosa.
Da li je Superb u stvari Audi A6 za „siromašne“?
Sa svojih 4,838 mm Superb je od A6-ice za 9 cm kraći, ali zato ne zaostaje po korisnom prostoru. Naprotiv!
Podsetimo se, Superb 2. generacije proizvodio se od 2008. do 2015. godine. Baziran je na produženoj platformi koju između ostalih modela VW grupacije koristi i Octavia A5, tj. na platformi „VW Group A6 PQ46“.
Redizajnirana verzija predstavljena je u aprilu 2013, da bi u Evropi krenula u prodaju juna iste godine. Tada su napred ubačena LED dnevna svetla, a diode su stigle i u zadnje svetlosne grupe.
Primerak na našem testu proizveden je 2008. godine – dakle, pre redizajna. Kao što smo već rekli, pokreće ga 2.0 TDI sa 170 KS.
Ubrzava bez muke, munjevito menjajući stepene prenosa. Do 100 km/h stiže za nešto manje od devet sekundi. Maksimalna brzina je preko 220 km/h.
Prosečna potrošnja je 6,5-7 l/100 km. U gradu ode na 8 litara, mada može i više u zavisnosti od uslova, dok na otvorenom putu može da bude izuzetno ekonomičan, spuštajući bez problema potrošnju ispod 6 litara. Pažljivom vožnjom može da se stigne i do 5 l/100 km.
Na putu deluje sigurno i stabilno. Upravljanje je dovoljno precizno, čemu doprinose i gume dimenzija 225/45 R17. Inače, vlasnik u zimskom periodu koristi drugi set točkova – 16-ice sa gumama dimenzija 205/55 R16.
Za slučaj da se neko pita, razlika u prečniku između ove dve dimenzije gotovo da ne postoji.
Oslanjanje u kombinaciji sa obe dimenzije točkova nudi dobar odnos udobnosti i ponašanja u krivinama i pri oštrim manevrima. Istina, nije sportista, niti pokušava to da bude.
Ukoliko neko želi atraktivniji izgled i direktniji kontakt sa asfaltom, može bez problema da stavi 18-ice sa gumama 225/40/18, pošto je ova dimenzija i fabrički predviđena. Naravno, treba imati u vidu (ne)kvalitet naših puteva…
Kočnice su dobre, nema šta da im se zameri. Zvučna izolacija je odlična, čak i pri višim brzinama, pa buka ne zamara ni i nakon dužih putovanja.
Kada je preglednost u pitanju, neiskusnim vozačima mogu da budu problem dimenzije ovog automobila.
Ono što smeta i iskusnijima je prednji levi stub, pošto u određenim situacijama pravi nezgodan mrtav ugao.
Vozač može lako da nađe idealan položaj i da se udobno smesti zahvaljujući el. podešavanju sedišta (sa memorijom), pri čemu se podešava i lumbalni deo, kao i tome što se volan podešava po visini i dubini u širokom rasponu.
U kabini imamo kvalitetne materijale. Ne baš na nivou premijum konkurencije, ali treba imati u vidu razliku u ceni.
Pouzdanost
Superb se generalno pokazao prilično pouzdanim. Nemački TÜV kaže da ima mali broj karakterističnih nedostataka. Bilo je problema sa lancem kod verzije sa 1.4-litarskim turbo-benzincem, kao i sa diznama kod PD 2.0 dizelaša iz 2010. godine, što su uglavnom dobro poznati problemi pošto ovi motori pokreću čitav niz modela VW grupacije.
Vrata prtljažnika su se uprkos komplikovanoj konstrukciji pokazala vrlo pouzdanim, mada mikroprekidači ponekad znaju da prave problem. Pre kupovine ih dobro proverite i uverite se da se u obe konfiguracije otvaraju bez poteškoća. Šarke navodno treba redovno podmazivati – ako se to ne obavlja, normalno funkcionisanje može da bude ugroženo.
Alu felne – zabeleženo je da se pojavljuje korozija ispod laka. Stoga prilikom kupovine treba dobro proveriti felne i pitati prodavca da li su već sređivane/popravljane.
Dizelaši proizvedeni u periodu 2009-2011. imali su poziv na vanredni servis zbog problema sa curenjem goriva iz creva visokog pritiska. Nemamo podatke koje tačno verzije su bile podložne ovom problemu.
Mogućnost pojave korozije na samom vrhu haube.
Naime, hromirana „lajsna“ na kojoj se nalazi Škodin logo, a koja je fiksirana upravo za taj prednji deo haube, vremenom pravi ogrebotine na laku. Na mestima tih ogrebotina pojavljuje se korozija.
Ne uočava se baš lako, pa obično prođe neprimećeno dok ne napravi ozbiljniju štetu. Ovaj problem je na nekim tržištima rešavan u okviru garancije.
Ukoliko postoji problem sa ABS-om, ESP-om ili sistemom za kontrolu pritiska u gumama, najverovatnije je problem u ABS senzoru.
Ovo se lako i relativno jeftino popravlja, ali se ipak pre konačne odluke o kupovini uverite da je zaista reč o senzoru a ne o nekom komplikovanijem i skupljem kvaru.
Zaključak
Škoda Superb može da bude odličan automobil za vozače koji ne pate za prestižnim markama, a potrebno im je mnogo prostora i cene praktičnost. To što ne spada među prestižne, ne znači da Superb nije luksuzan – u zavisnosti od paketa, oprema može da bude izuzetno bogata.
Nema razloga da se stidi ni svoje motorizacije. Dizelaš od 170 „konja“ ima sasvim dovoljno snage.
Pošto je reč o vozilu iz VW koncerna, ima dovoljno servisa/majstora, dovoljno delova i originalnih i zamenskih, ali i polovnih, pa je pokriveno sve što se tiče održavanja i popravki.
Izvor: Polovni automobili
