Tekst – Aleksandar Bursać; Izvor – Auto Magazin; Foto – Auto Magazin
Mini i dalje nema konkurenciju. Mnogi prave male automobile a malo je onih koji imaju lajfstajl karakter. Zapravo, u očima istinskih ljubitelja automobila sve to nije toliko važno koliko su bitne njegove vozne karakteristike.
Naravno, za sve su zaslužni BMW inženjeri, čuveni po svom radu na koji malo ko ima zamerku. Nije ovo nikakav plaćeni hvalospev, već činjenica do koje dođe svako ko uporedi automobile ovog brenda sa konkurencijom.
Možda se o dizajnu može diskutovati, ali konstrukciono nema mnogo boljih “smrtničkih” automobila.
Mini je u tom smislu pravi BMW. U njemu ćete pronaći mnoga prepoznatljiva rešenja, poput komandi multimedije i interfejsa, kao i ručice menjača sa sport modom. Oblik je možda drugačiji, ali suština je ista. Preciznost završne obrade i materijali su takođe premijum.
Doduše, izgled automobila umnogome zavisi od afiniteta kupca, koji može da ga personalizuje na bezbroj načina. Pritom, tu ne mislimo na boje i nalepnice, već na širok spektar dodatne opreme.
Na primer, test primerak ima JCW paket (John Cooper Works), koji predstavlja ekvivalent M sport opremi na BMW modelima.
On podrazumeva sportske branike, koju su među redizajniranim elementima. Prednji ima drugačiji usisnik, dok zadnji ima redizajnirani difuzer.
Iznad njega je sada tačkasti izvor svetla za maglenke. Reč je o dve snažne diode koje svetle kao poziciono svetlo na bolidima Formule 1.
JCW oznaka je i na felnama prečnika 17 inča, ali i na sportski profilisanim sedištima sa integrisanim naslonom za glavu.
Kao što se i očekuje, imaju podešavanje dužine sedišta koje pruža idealnu podršku za butine osoba različite visine. Pravo iznenađenje je i podešavanje lumbalne podrške koje nije baš uobičajeno na “M” sportskim sedištima.
Pogled na komandnu tablu i volan ukazuje da su se, osim na branicima, i ovde dogodile suptilne promene u redizajnu.
Ovo je drugo lagano doterivanje Minija. Prvo je bilo kada su zadnja svetla dobila grafiku u “Union Jack” formi, odnosno izgled zastave Ujedinjenog Kraljevstva.
U međuvremenu, Mini je dobio nove instrumente. Sada je to kombinacija analognog obrtomera i digitalnog brzinomera čije se vrednosti očitavaju na displeju zajedničkim sa putnim računarom.
Sve je sakriveno iza mat crne površine. Kontrastno pozadinsko osvetljenje daje utisak da je i obrtomer digitalni.
Možda novi instrumenti deluju previše jednostavno, ali se ne može osporiti činjenica da su informacije lako čitljive.
Redizajn je doneo i nove tastere volana. Više nisu trodimenzionalni, već ravni.
Raspored i funkcije su isti kao i ranije. Promenjena je i grafika prstena oko displeja multimedije. I dalje menja boje, s tim što sada ima izgled bar koda.
Tasteri za promenu numera ili stanica su takođe postali ravni. Na žalost, nema više britanske zastave ispred suvozača, koja je svetlela u boji ambijentalnog osvetljenja.
Ostali detalji su, manje-više, neizmenjeni.
Ako ste razmišljali o upotrebljivosti Minija kabrio, trebalo bi da znate da pozadi nema previše mesta. Auto je inače registrovan za četvoro.
Zadnjim sedištima se pristupa lako, ali treba imati u vidu da oba prednja sedišta moraju da budu pomerena unapred u odnosu na položaj na koji ste navikli kada iza nema nikoga.
Zanimljivo je da za glavu ima više nego dovoljno prostora, čak desetak centimetara. Kada je krov podignut, naravno.
Čak nam nije toliko smetalo što je knap za kolena, već što je naslon neverovatno uspravan. Bukvalno se sedi pod uglom od 90 stepeni.
Prtljažnik je očekivano mali, ali ne i premali. Na upotrebljivosti dobija kada je krov podignut, pa se zapremina povećava sa 160 na 215, uglavnom uspravnih litara.
Da biste ga u potpunosti iskoristili, potrebno je da prethodno podignete zadnju policu na viši nivo. Čak postoji i mogućnost da podignete zadnji deo krova kako biste lakše utovarili predmete.
Naravno, tu je i mogućnost obaranja naslona zadnjih sedišta u cilju potpunog iskorišćenja prostora.
Možda malo preterujemo sa analizom tovarnih mogućnosti jednog kabrioleta, ali nam je želja da pokažemo da nisu baš toliko nepraktični koliko se misli.
Kao što smo već pominjali u ranijim testovima, sedenje za volanom Minija je najpribližnije roudsterima. Pozicija vozača je niska, sa gotovo opruženim nogama.
Iako spada u male automobile, vetrobran je toliko daleko, da ne možete da ga dohvatite rukom.
U vožnji je takođe specifičan; imate osećaj kao da je hauba duga a da sedite na zadnjoj osovini.
Pod haubom je takođe bilo izmena u redizajnu. Posle prvog fejslifta je dobio novi sedmostepeni automatizovani menjač sa dve lamele a sada je donekle smanjena snaga motora.
Umesto 192 ima 178 “konja”. Pogađate, to je posledica primene novih, strožih standarda o emisiji izduvnih gasova.
Međutim, to ne treba da vas brine jer su inženjeri BMW-a uspeli da poboljšaju performanse.
Iz stanja mirovanja do 100 km/h je brži za dve desetinke nego što je bio, pa mu sada treba vrlo lepih 6,9 sekundi.
Inače, Cooper S, za razliku od slabijih verzija, ima četiri cilindra. Zvuk motora je fenomenalan, pogotovo sa umereno glasnim auspuhom.
Podešen je tako da “zarokće” kada ga upalite. Otprilike, tu je kraj pucanju iz izduva.
Čak i kada ga prebacite u sportski režim, nema neke veće razlike u zvuku. Ali zato u performansama…
Čak i standardni mod pruža više nego dovoljno zadovoljstva u vožnji i apsolutno žustra međuubrzanja.
Papučica gasa je malo manje osetljiva a menjač menja brzine toliko rano da se pitate otkud mu takvo samopouzdanje i da li će moći adekvatno da odreaguje na dodavanje gasa.
Odgovor je iznenađujuć! Prvo vam deluje nestvarno što posle promene brzine obrtaji padnu na 1100 pa čak i 1000 obrtaja a još nestvarnije što sa lakoćom ubrza i to na snažnije dodavanje gasa.
Nije ni čudo, kad maksimalnih 280 njutn-metara postiže pri neverovatno niskih 1350 o/min. Tek ako baš zahtevate izuzetno naglo ubrzanje, promeniće stepen, dva pa i tri naniže.
Pri svemu tome fascinira inteligencija i brzina reagovanja menjača na situacije u kojima je potrebno trenutno donošenje “odluke” elektronike, u čemu menjači sa duplom lamelom nisu tako sjajni u poređenju sa klasičnim automaticima.
BMW je još jednom potvrdio da njegovi inženjeri apsolutno znaju šta rade i da su stvorili jedan od najboljih menjača sa duplim kvačilom današnjice.
Tokom uobičajene gradske vožnje, pa i vožnje auto-putem, nismo primetili da najnovijoj varijanti dvolitarskog turbo-benzinca nedostaje snage.
Elastičnost i startnost je dokazao ne samo na malim brzinama, već i na otvorenom. Sa 130 km/h će sa lakoćom ubrzati do mnogo većih brzina.
Uprkos sjajnim performansama, pokazalo se da nije preveliki potrošač. Uvođenjem novih Euro 6d Final standarda potrošnja je porasla kod većine motora, dok je Cooper S ostao na pređašnjem nivou.
Prosek po gradu nam je bio od 7,5 pa sve do 10 litara, u zavisnosti od gužve. U svakom slučaju, teško da će ići preko devet, čak i sa prosečnom brzinom od oko 20 km/h.
Ovo je možda i najizvesnija varijanta, s obzirom da se u kabrioletu uživa u laganoj vožnji. A kad zatreba… “Minika” se lako pretvara u “mini aždaju”. Klik na “avionske” dugmiće aktivira sport mod, pa još kada ručicu menjača gurnete ulevo za dodatni sport režim transmisije, obrtaji porastu za skoro dve hiljade a auto postane spreman da poleti i na najmanje dodavanje gasa…
Mini kabrio može da se nabavi po ceni od 28.030 evra. Toliko košta One verzija. Cooper je skuplji nešto više od tri hiljade evra, dok Cooper S ima početnu cenu od 34.280 evra.
Spuštanje za 18 sekundi
Spuštanje i podizanje krova je moguće i u pokretu, do brzine od 30 km/h. Operacija se obavlja za svega 18 sekundi.
Taster je smešten iznad unutrašnjeg retrovizora i morate da ga držite sve vreme iz bezbednosnih razloga. Krov može samo delimično da se svuče, čime se postiže efekat šibera.
Praktično je i to što spuštanje i podizanje može da se obavi i preko daljinskog. Naravno, uz držanje odgovarajućeg dugmeta, kao kada podižete i spuštate prozore.
Jedno dugme za sve
Mini kabrio je specifičan i po tome što ima specijalno široko dugme za podizače prozora.
To je “master” prekidač koji podiže i spušta sva četiri prozora odjednom.
Zanimljivo je da nema posebnih dugmića za zadnje, kao i to da automatika radi samo na dole, dok za podizanje morate da držite prekidač sve vreme.
Bez vetra u kosi
Ne brinite, vožnja kabrioletom uopšte nije neprijatna. Ako baš nameravate da vozite većim brzinama sa spuštenim krovom, tu je deflektor koji sprečava vrtloženje vazduha.
Dobija se spakovan u praktičnoj futroli i lako se sklapa i rasklapa. Postavljanje je jednostavno, preko zadnjih sedišta.
Inače, vožnja Minija kabrio se ni po čemu ne razlikuje od vožnje klasičnog hečbeka, osim što je za nijansu izraženije podrhtavanje karoserije.
“Auto magazin” je nova edicija najstarijeg automobilskog časopisa u Srbiji.
Mini Cooper S Cabrio: Specifikacije
Motor: zapremina 1998 ccm, snaga 131 kW (178 KS) pri 5000-5500 o/min, maks. o. moment 280 Nm pri 1350-4200 o/min, menjač automatizovani sa dve lamele, 7 stepeni
Dimenzije: D/Š/V 3876/1727/1415 mm, međuos. rastojanje 2495 mm, klirens 115 mm, prtljažnik 160/215 l, rezervoar 44 l, masa 1325 kg, pneumatici 205/45 R17
Performanse: maks. brzina 230 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 6,9 s, prosečna potrošnja (WLTP) 6,6 l/100 km, emisija CO2 151 g/km
Cena: 34.280 evra sa PDV-om
