Dešava se, doduše, ali vrlo retko da na test “zaluta” nešto iz teretnog ili polutetetnog programa. Upravo promocija nove GAZ Gazelle sa dodatkom New Next, dođe skoro kao idealna prilika da zavirimo malo i ovu kategoriju.
Suštinski, nema oko ovog “putara” nekakve prevelike mudrosti, konstruisan je jednostavno, da služi, bude pouzdan i najbrže moguće isplativ. U kratkim crtama, vredi proveriti ovu “agendu” proizvođača iz Rusije.
VW srce a duša sibirska
Dugo godina u nazad, model Gazelle se borio sa administrativnim eko problemima zbog motora zastarele konstrukcije koji nisu odgovarali modernim EUR standardima.
Problem je dolaskom Gazelle New Next rešen na najjednostavniji mogući način, pozajmljivanjem oprobanog i dokazanog VW 2.0 TDi sa 136 ks i 340 Nm koji je uparen da ruskim šestostestepenim manulenim menjačem.
U praksi, simbioza ova dva elementa funkcioniše solidno, uz napomenu da pri hladnom startu po ovom zimskom vremenu traže neko vreme zagrevanja, kako bi i izmene prenosa tekle glatko.
Nešto lošija izolacija putničke kabine sa dva reda sedišta, ali i robusni motor u svakom trenutku me podsećaju da se ipak nalazim u teretnom vozilu. Prve dve brzine su prilično kratke, pa nema bojazni od preopterećenja lamele kvačila u teškim uslovima, zbog eventualne potrebe za većom snagom ili priključnim vozilom.
Primećujem još, da se kabina vrlo sporo zagreva, što nije baš tipično za ruska vozila, ali ovde treba imati na umu da je ovaj VW 2.0 TDi motor konstruisan da stvara što manje gubitaka, u koje ubrajamo i toplotu koju emituje. Dobro bi došao jedan mali Webasto za predgrevanje ili grejanje kabine dok vozilo miruje.
U pokretu, kada sam se navikao na gabarite vozila dugog 6,4 a širokog 2,53 metra, nije bilo većih problema, čak i u gradskoj vožnji. Naravno, zahteva mnogo više prostora od uobičajenog za putnička vozila pa početnicima u ovoj kategoriji savetujem poseban oprez dok ne savladaju pre svega putanju zadnjeg dela koja zbog velikog prepusta ima ozbiljan radijus.
Instrumenti ispred vozača nude samo “old fešn” informacije ali su u odnosu na prethodne modele ipak mnogo moderniji.
Upravljanje je solidno, pre svega zahvaljujući nezavisnom ogibljenju prednje osovine, dok je zadnja i dalje kruta, klasična teretna.
Gaz Gazelle NN, u testiranoj opciji poseduje aluminijumski sanduk bez kipe, uz mogućnost povezivanja mnogih radnih elemenata na sam motor i menjač, koji će u tom slučaju isporučivati ukupno 400 Nm obrtnog momenta.
Grubo ali praktično
Za ruske standarde, na enterijeru se prilično poradilo, što ga je približilo u predsoblje standarda evropskih proizvođača. U prevodu, sve je ovde na svom mestu, robusno, snažno i ne previše fino obrađeno. Sedišta su prilično neudobna, bez recimo amortizacije vozačkog pa Gazellu ne bih svrstao u sinonim udobnosti. Međutim, to i nije svrha ovog vozila. Njegov osnovni zadatak je da pouzdano doveze do radnog mesta a da nakon toga umornim putnicima ponudi osnovne uslove za transport do svoje baze. Ima tu i dodatnog “luksuza” poput klima uređaja i zaista praktičnog održavanja higijene.
Testirana Gaz Gazellle NN nudi čak 7 mesta u kabini uključujući i vozača, što već predstavlja kapacitet kombija i teretnog vozila koje može poneti 1.500 kg tereta u jednom paketu.
Zaključak
Bez prevelikog mudrovanja, cilj je postignut. Za 20.000 evra ili 75% cene koštanja najjeftinije konkurencije u klasi, Gaz Gazelle NN odradiče svoj posao bez greške uz pohvalnu isplativost, što je i osnova svakog realnog biznisa.
Nek nam živi, živi rad !
Tekst: Miodrag Piroški
Foto: Lara Piroški & M. Šosberger
Video: Miroslav Šosberger
