Nikola Tesla je boravio u Srbiji 1892. godine kako bi promovisao svoju „naizmeničnu struju“, tokom „rata struja“ sa Edisonom. Međutim, istina je unekoliko drugačija. Tesla je u Srbiju došao da bi ostvario jednu od svojih najgenijalnijih ideja – a to je „svemirski program“.
Tesla je ovu ideju krio od Amerikanaca, želeo je da narod iz kojeg potiče bude prvi koji će stići na Mesec, Mars, Veneru, Jupiter… I dalje, kako se program bude razvijao.
Međuplanetarni brod
Pre dolaska u Srbiju 1892. godine, kontaktirao je namesnike maloletnog Aleksandra Obrenovića: Jovana Ristića, Kostu Protića i Jovana Belimarkovića.
Ideju su oberučke prihvatili namesnici Ristić i Protić, ali se Belimarković zgrozio i brod nazvao sokoćalom!
Tesla je u junu 1892. ugovorio susret sa namesnicima, kojem su, osim ove trojice, prisustvovali ministar prosvete Andra Mitrović i fizičar Đorđe Stanojević, sa kojim je Tesla ranije uspostavio blisku saradnju. Stanojević je viđen za direktora „Srpskog svemirskog programa“, čoveka u stalnoj vezi sa Teslom. Tom prilikom, namesnicima su predstavljeni planovi za izgradnju međuplanetarnog broda po Teslinim proračunima.
Ideju su oberučke prihvatili namesnici Ristić i Protić, ali se Belimarković zgrozio, kako je rekao „sokoćalom“, čiji su mu crteži pokazani. Usledio je razgovor tri namesnika, dok su Tesla, Mitrović i Stanojević u susednoj sobi čekali da Ristić i Protić ubede Belimarkovića da prihvati plan. Trebalo im je više od dva sata ubeđivanja ne bi li Belimarkovića naterali da promeni mišljenje.Jovane, zar ne želiš?U Stanojevićevim memoarima stoji rečenica, koju je čuo iza zatvorenih vrata, a izgovorio je general Kosta Protić: „Jovane, pa zar ne želiš da se srpska trobojka prva zavijori na Marsu?“ Belimarković je pristao.
Kosta Protić je naprasno umro, a Belimarković se predomisio.
Tesla je napustio Beograd 3. juna, a već sutradan iznenada umire Kosta Protić. Čovek, uz Mitrovića i Stanojevića, najveći pristalica Srpskog svemirskog programa, a Belimarković je promenio mišljenje.
Čudna svetlost nad Beogradom
Ipak, ‘’Srpski svemirski program’’ je započet u avgustu 1892. godine, kada je Pašićeva vlada pala, a novi predsednik je postao Jovan Avakumović, čovek blizak Jovanu Ristiću. Na Adi ciganliji je izgrađena laboratorija gde su, pod Stanojevićevim vođstvom i prema Teslinim planovima, započeli radovi na uspostavljanju „svemirskog programa“.
Beograđane je zbunjivala čudna svetlost.
Čudna građevina zbunjivala je savske alase dok je građena, a na jesen je vojska ogradila prostor oko zgrade. Te zime, Beograđane je zbunjivala čudna svetlost, povremeno se videla iz šume na Adi Ciganliji. U pravcu neba izvijali su se zraci zelenog, plavog i crvenog svetla.
U aprilu 1893. godine, sva istraživanja su naglo prekinuta. Zgrada je zvrjala zakatančena, onda su dozidane pomoćne zgrade i na Adi je formiran zatvor, koji je bio u upotrebi od 1928. do 1938. Uz pomoć oca Milana, Aleksandar je zbacio namesništvo i proglasio se punoletnim. Avakumović je smenjen, novi predsednik vlade Lazar Dokić potpisao je dokument o obustavljanju „Srpskog svemirskog programa“. Stanojević i ostali naučnici su najureni iz neobične zgrade, dokumenti su predati poslaniku Austro-Ugarske u Beogradu.
Tajni objekat 505
Da li je početkom šezdesetih godina prošlog veka Jugoslavija tajno prodala svemirski program Americi? To je legenda, kombinacija stvarnih i fiktivnih događaja, dobro istražena u dokumentarnom filmu „Hjuston, imamo problem“ slovenačkog reditelja Žige Virca.
Izgradnja najmoćnije tajne baze može se videti u filmu “Hjuston, imamo problem”,
Zaplet filma se vrti oko navodnih tajnih zapisa pionira jugoslovenskog svemirskog programa Hermana Potočnika, do kojih je Tito došao posle Drugog svetskog rata. Zahvaljujući tome, SFRJ se, kao treći igrač, uključila u svemirsku trku i već 1961. godine imala je funkcionalan program, zahvaljujući kojem je mogla poslati čoveka u svemir.
To su saznali Amerikanci i u martu 1961. godine Tito je u najvećoj tajnosti prodao planove predsedniku Amerike Kenediju. JFK dva meseca kasnije najavljuje, ničim izazvan, let na Mesec. Odmah nakon toga, Jugoslavija je, uz veliku podršku Amerike, započela neverovatan ekonomski uspon.Specijalna gradnjaŽeljava je projektovana još davne 1957. godine pod šifrovanim nazivom „Objekat 505“ u realizaciji Specijalnog odeljenja građevinske uprave tadašnjeg Ministarstva odbrane. Glavni projektanti i realizatori su bili pukovnik dr LJubo Kodelja i potpukovnik Vasja Smirnov, ruski carski emigrant.
Ovaj dokumentarni film otkriva kako je Tito u tajnosti sagradio „Objekat 505“, Željavu i kako je razvijan svemirski program. Podzemni aerodrom Željava sve do 1992. godine bio je najmoćnija vojna baza na celom evropskom kontinentu, možda i šire.
Putin razvija srpski program
Tokom nedavne posete ruskog predsednika Vladimira Putina, Srbija i Rusija su potpisale Sporazum o saradnji u oblasti istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora u mirne svrhe. Sporazum je sa ruske strane potpisao generalni direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin, a srpski potpis je stavio ministar bez portfelja Nenad Popović.
Početkom 2020. godine Srbija je trebala da ima misiju u svemiru iz Bajkonura.
Milan Mijović, doktorant svemirskog prava i predsednik Kancelarije Srbije za svemirske nauke (SERBSPACE) smatra da postoji širok spektar oblasti kojima Srbija može da se bavi, od svemirskog prava i politike, do nauke.
– Možemo pristupiti raznim programima i uspostaviti saradnju sa svemirskim agencijama koje nude besplatne satelitske snimke – kaže Mijović.
Prvog kvartala 2020. godine Srbija je zvanično trebala da ima misiju u svemiru lansiranjem satelita FEES u nisku Zemljinu orbitu. Visina je 575km, orbita je SSO, sinhronizovana sa Sunčevom. Sve je trebalo da bude izvedeno ruskom raketom „sojuz“ s kosmodroma „Bajkonur“ u Kazahstanu ili „Vastočni“ u Rusiji.
