Najuočljiviji na novim fotografijama su prstenovi planete, od kojih je neke prvi put primetil sonda „Vojadžer 2“ 1989. godine. Osim nekoliko svetlih, oko Neptuna se primećuju i drugi bleđi prstenovi.
„Prošlo je više od tri decenije od kada smo poslednji put videli ove prstenove“, kaže Hajdi Hamel, stručnjak za Neptun u timu teleskopa „Džejms Veb“.
Neptun se na pređašnjim fotografijama koje je pravio teleskop „Habl“ pojavljivao u plavoj boji, zvog metana u atmosferi.
Međutim, skoro infracrvene talasne dužine svetlosti koje hvataju „Vebovi” instrumenti pokazuju planetu u sivkasto-beloj boji i belim ledenim oblacima.
„Prstenovi odbijaju mnogo više svetlosti u infracrvenom spektru. Zbog toga su mnogo uočljiviji“, ističe Mark Makofren, viši savetnik za nauku i istraživanje Evropske agencije za istraživanje svemira.
Ono što je takođe uočljivo, a ranije nije bilo, jeste beličasta površina na vrhu planete. Zato što je Neptun „nagnut“ od Zemlje i treba mu 164 godine da obiđe Sunce, astronomi do sada nisu imali prilike da dobro vide njegov severni pol.
„Džejms Veb“ je spazio i sedam od Neptunovih 14 poznatih satelita – Galateja, Najada, Talasa, Despina, Protej, Larisa, a u gornjem delu fotografije najblještaviji je Triton.
RTSmagazin.
