Naime, veliku prašinu diglo je navodno Tanjino priznanje da je završila na ulici posle rijaltija, da nema gde da živi jer joj je stambeno pitanje nerešeno, te da moli javnost da joj pomogne. To ju je, kako kaže u Premijeri, povredilo.
– Moji privatni problemi su nastali još pre pet godina, to zaista nije ništa novo. Ušla sam u jedan prilično rizičan biznis plan, ništa nisam znala o tome… Uložila sam sve što sam imala, jer sam zaista mislila da tako treba. Nisam bila ispoštovana, radi se o jednoj vrsti izdaje. Ostala sam bez stana svoje mame, živela sam kao podstanar i mnogi ljudi koji nisu morali, pomogli su mi. Ono što je ružno od novinara koji su saznali, nije bitno ko je dao izjavu… Ljudi sa kojima se ja družim nikada neće govoriti izraze kao što “potucam se, nemam šta da radim, na ulici sam”. Ja to zaista nikada ne bih rekla, jer to prvo nije istina – ispričala je Tanja.
Kako kaže, u jednom trenutku razmišljala je o tome da se zamonaši, a veliki posao, koji bi joj rešio stambeno pitanje, nažalost je propao zbog pandemije korona virusa.
– Ja sam donela odluku da ne iz razočaranja ili očajanja, već da odem u manastir, to je zaista bila odluka, zato što sam pre ovog ludila koje je počelo svima da se desilo, dobila ponudu da odem na brod, na kruzer koji bi mi “kupio vreme” još godinu dana, i od toga je mogao i da se kupi stan, da se uradi šta god… Međutim, ugovor je propao, dva ugovora su bili u pitanju. Kada poslovni ugovori, koji su mogli da me izvuku iz takve situacije, zbog nečega što ne možete da promenite propadnu, onda zaista vi nemate kud. Istina je pola-pola. Istina je da imam rešenja, ali sam želela da se odmorim i da stupim u kontakt s ljudima koji mogu da mi pomognu, ali znate šta, treba nešto raditi… Ono nisu moje reči, ja se nikada tako ne bih obratila javnosti, pa sve i da je tako – zahvalna sam onima koji su mi se trenutno našli pri ruci, situacija ide ka rešenju.
Kako bi stavila tačku na nagađanja, priznala je kako je sebe dovela u sitauaciju da joj stambeno pitanje danas bude nerešeno.
– Istina je da sam izgubila stan, to je bilo pre 4, 5 godina. U tom stanu živeli su podstanari koji nisu ispunjavali svoje obaveze, a ja sam bila za to vreme u Crnoj Gori. Došla sam u situaciju da spasim ono što se spasiti može – uložila sam u dva posla sa ljudima u koje sam tada reagovala, rizikovala i izgubila. Ništa specijalno. Ušla sam u rizični poslovni poduhvat o kom ništa nisam znala, a verovala sam ljudima tim… Nikav me više nisu pozvali, četiri godine sam pokušavala to da rešim. U međuvremenu sam radila, ali kad je počela korona sve je prestalo. Imam ponude da rešim svoju situaciju, ali sačekaću.
(Kurir.rs/Pink.rs)
