– Za to vreme je snimljeno 88 epizoda. Uglavnom smo pomagali ljudima koji su živeli na teritoriji Beograda i šire okoline. Od 2016. do kraja 2020. smo u sopstvenoj produkciji snimili 130 akcija na teritoriji severa Kosova i Metohije, i svih ostalih krajeva Srbije. Namerno nismo radili okolinu Beograda, jer je to uglavnom bila glavna zamerka gladalaca. Ovog proleća otišli smo najdalje. Snimili smo 14 epizoda, pomogli smo 13 porodica koje žive u enklavama na Kosovu i Metohiji i renovirali smo jednu osnovnu školu – priča Tamara Grujić.
Zbog čega ste otišli sa RTS?
– Zbog neuporedivo boljih produkcijskih uslova. S obzirom da sam ja producent i autor ove emisije, kada kao producent dobijete bolje uslove za rad, mnogo ste kreativniji i bolji kao autor. Naše akcije ne mogu bez sponzora koji nas prate od prve epizode, važno nam je da i oni budu zadovoljni uslovima koje možemo da im ponudimo, a ti uslovi su na Prvoj televiziji mnogo bolji.
Hoće li i ovog puta koncept emisije biti promenjen?
– Nema potrebe za menjanjem koncepta. Ova emisija ima odličnu gledanost, ne samo u premijeri već i u dugogodišnjim reprizama, pa ono što je dobro ne treba menjati. Uostalom nama su u svakoj epizodi druge porodice, kao i mesto koje predstavljamo pa je već između epizoda u okviru iste sezone razlika velika. Ovoga puta smo samo otišli korak dalje u produkcijskom smislu. Bio je pravi izazov ovako zahtevnu emisiju u organizacijskom smislu uraditi u enklavama.
Da li ste i jednog trenutka razmišljali da završite ovaj serijal i možda pokrenete novi projekat?
– Ove godine smo potpisali trogodišnji ugovor sa televizijom Prva, pa u naredne tri godine ne razmišljam u tom pravcu. Kao produkcijska kuća smo pripremili još jednu divnu emisiju koja će se emitovati takođe na TV Prva, u kojoj sam ja samo producent, ne i voditelj. Uskoro kreće promocija, pa ćete saznati više.
Svima je teško u doba pandemije. Kako je vama teže kao malom privredniku sa svojom producentskom kućom?
– Mi smo imali sreću da smo mogli prošle godine da uradimo svih 26 akcija koje su i bile planirane. Napravili smo pauzu u vreme vanrednog stanja, ali smo do kraja godine onda radili bez pauze, pa je samo u smislu snimanja bilo napornije. Na sreću, bez obzira na pandemiju, sponzori nisu imali dvojbu da li prekidaju saradnju ili je nastavljaju, pa u tom smislu naša produkcijska kuća nije imala problem. Naprotiv, posle toliko godina trajanja, postali smo svojevrsni brend i specifična emisija u kojoj firme koje se bave proizvodnjom građevinskog materijala i pokućstvom mogu dobro da plasiraju svoju robu. Nema puno takvih emisija, to je naša sreća.
Da li ste i ovog puta bili sa Lenkom u akciji i koliko vam je sada teže jer je mala prohodala?
– Normalno i Lenka i Milica se ne odvajaju od nas tokom snimanja. Mislim da smo najtežu fazu prošli, a to je bila Lenkina prva godina života i sve ono što prva godina bebećeg života donosi – grčeve i zube. Na sreću, osim tih tegoba, nije bila nijednom bolesna. Tada je ipak bilo najteže na snimanju. Sada je prohodala, veoma je društvena, raste uz snimateljsku ekipu, i majstore, može svako da je čuva, a često na snimanje dolaze i moja mama i sestra i pomažu mi.
Šta je Lenki na terenu najinteresantnije?
– Na taj odgovor ćemo malo sačekati da Lenka progovori, pa ćemo da je pitamo.
Izjavili ste da je za vas najveća sreća kada nekome pomognete. Ko je vama poslednji put pomogao i usrećio vas?
– Usrećuje me svakodnevno moja porodica i prijatelji. Roditelji mi pomažu oko Lenke, sa Vukom osim što delim život, delim i posao, pomažemo jedno drugom, a na sreću imam predivne prijatelje sa kojima ovo leto jedva čekam da se družim.
(Kurir.rs/Blic)
