Napad se dogodio u noći između 27. i 28. jula.
“Bio sam na večeri sa prijateljem. Postavili su uređaj za praćenje ispod mog automobila da bi mogli da me prate. Kada sam se dovezao kući, dva čoveka su pokušala da me napadnu. Trčao sam 400 metara u sprintu. Nosio sam na sebi odelo i cipele i opet sam bio brži od njih. Ali su se napadači potom popeli na skuter i uspeli da me stignu. Izbila je tuča. Primio sam par udaraca. Kretao sam se levo-desno kako bi ih razdvojio i uzvratio jednom od njih sa nekoliko udaraca. Drugi me je povukao sa leđa za vrat, ali je dobio udarac laktom. Nakon toga sam ponovo počeo da trčim i tada sam im pobegao,” kaže Tadić, pa dodaje:
“Kasnije sam počeo da shvatam da je moglo i drugačije da se završi, ali u tom trenutku ste puni adrenalina i jednostavno počinjete da se branite i ulazite u tuču. Čak i da sam video da nose tri pištolja sa sobom, nikada se ne bih odrekao svog ponosa. Rođen sam u Srbiji i kao klinac sam se često tukao. Osećao sam se dobro i snažno.”
Neposredno pre toga, na vratima njegove kuće su se pojavila dva “dostavljača pice”, iako on ništa nije poručio.
“Da, tačno je da se to desilo, ali je moja supruga dobro postupila kada im je rekla da idu.”
Srpski fudbaler nije želeo da govori deci šta se dogodilo.
“Nisam rekao ništa deci i želim da tako i ostane. Ali moja supruga je bila jako uplašena, čak i danima nakon napada. Ali stvari idu na bolje”
B92.
