Svuda idu električni trotineti – vožnja u "sivoj zoni" do jeseni 2022. - BIGportal.ba
Auto-moto Ostalo

Svuda idu električni trotineti – vožnja u “sivoj zoni” do jeseni 2022.

Električni trotineti su se na svjetskom tržištu pojavili još 2008. godine, a njihova upotreba u Srbiji doživjela je ekspanziju u posljednje dve-tri godine, naročito tokom pandemije korona virusa.

Ne postoje tačni podaci o broju električnih trotineta, ali se procenjuje da ih kod nas ima više od 10.000.

Upotreba električnih trotineta na putevima Srbije nije definisana Zakonom o bezbednosti saobraćaja i oni nisu prepoznati kao prevozna sredstva pa za njih važe samo preporuke umesto pravih pravila i propisa.

Tako se sada voze svuda gde vozačima padne na pamet. Nadležni najavljuju da će ova oblast biti rešena Zakonom o bezbednosti saobraćaja, ali mišljenja struke o tome kako urediti pravila su i dalje podeljena.

Budući da ovakva prevozna sredstva nisu definisana Zakonom, ne postoje ni tačna ograničenja koja se odnose na njih. Međutim, jedina zabrana koja postoji za ovakva prevozna sredstva je zabrana kretanja moto-putevima i auto-putevima, kojima je dozvoljeno da se kreću samo motorna vozila, navode u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

– S druge strane, imaju mogućnost kretanja kolovozom, biciklističkim stazama i pešačkim površinama, odnosno trotoarima. Važeći propisi ne naglašavaju ograničenje brzine koje se odnosi na električne trotinete, dok s druge strane, razvijene države teže uređenju ove oblasti, čime se vidi da je upotreba električnih trotineta veliko pitanje. Primera radi, Slovenija je definisala kretanje električnih trotineta po trotoaru, ali brzinom hoda pešaka, što je približno 6km/h. Ograničenje koje praksa pokazuje po pitanju kretanja električnih trotineta biciklističkim površinama je oko 30km/h – objašnjava direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić za portal SRDA.rs.

Saobraćajne nezgode sa električnim trotinetima

Statistički podaci pokazuju da je bilo nekoliko saobraćajnih nezgoda sa električnim trotinetima na biciklističkim stazama i nekoliko nezgoda sa pešacima, posebno zbog toga što ova sredstava ne emituju visok nivo buke koji bi upozorio pešake na njihovo prisustvo. Osim toga, bilo je i padova osoba sa električnih trotineta na kolovozu, kao i sudara sa motornim vozilima.

Po Zakonu lica koja upravljaju električnim trotinetima nemaju obavezu upotrebe zaštitne opreme, kao što je zaštitna kaciga.

– Bezbednost saobraćaja prepoznaje i potrebu da električni trotineti imaju i postavljena svetla, napred svetlo bele, a pozadi crvene boje, čime bi bili opremljeni svetlosnim signalima, kao i pokazivače pravca kako bi ostalim učesnicima u saobraćaju davali informacije o svom kretanju – navodi Pešić.

Studija koju je sprovela Agencija za bezbednost saobraćaja pokazuje da bi približno 30% korisnika električnih trotineta odustalo od njihove upotrebe ukoliko bi zaštitna oprema bila obavezna, dok je na primer, u Francuskoj ovaj procenat značajno veći i iznosi približno 80%.

U slučaju saobraćajne nezgode, veoma je važno imati na umu da električni trotineti nisu osigurani, odnosno nemaju polisu.

Postoje podeljeni stavovi korisnika i predstavnika struke o obaveznom posedovanju dozvole za upravljanje električnim trotinetom.

Foto: Promo

Izmene propisa moguće tek na jesen

– Izmene zakona idu ka minimumu da vozači trotineta imaju osnovna znanja koja će se utvrđivati testovima o poznavanju saobraćajnih propisa. Starosna granica koje se razmatra je u skladu sa ograničenjem koje se odnosi na bicikliste, a to je da dete mlađe od 12 godina ne može da upravlja biciklom na javnom putu, što je i u skladu sa regulativom za električne trotinete širom sveta koja se kreće od 12 do 14 godina, čime će se voditi i izmene Zakona da upravo 12 ili 14 godina bude granica kako bi neko mogao da upravlja električnim trotinetom – dodaje Pešić.

Naš sagovornik podseća da je formirana radna grupa koja se bavi izmenama Zakona u pogledu električnih trotineta i njihovih korisnika, i da će u narednom periodu biti iznet predlog izmena Zakona, koji će kasnije ići u skupštinsku proceduru, a najraniji trenutak o kome se može govoriti je jesen ove godine.

Stručnjak za bezbednost saobraćaja Milan Božović kaže da je potrebno ovo pitanje regulisati zakonski i da se definiše koje kategorije trotineta smeju i gde da se voze, budući da ima onih koji mogu da razviju brzinu do 10 km na čas, ali i onih od 50 km/h.

– Onako kako je sada možemo ga poistovetiti sa mopedom, ali trotinet nije moped. Treba videti primere dobre prakse, i kako su ovo pitanje uredile druge države, naročito u okruženju, ali da napravimo sopstveni model koji je primenljiv za naše uslove – dodaje Božović.

Ukazuje da je proces izmene zakona malo duži posao jer je potrebno usaglašavanje stavova, ali i javna rasprava odnosno da se diskutuje o tom problemu, a potom i da izmene zakona usvoji skupština.

Foto: Profimedia

Trotoari za pešake, ne za vozila?
U Komitetu za bezbednost saobraćaja čiji su predstavnici članovi radne grupe za izradu Zakona o bezbednosti saobraćaja kažu za naš portal da očekuju da će se tim propisom detaljno regulisati šta je zapravo električni trotinet, ko sme njime da upravlja u javnom saobraćaju, i pod kojim uslovima.

Direktor Komiteta Damir Okanović kategoričan je u pogledu mesta vožnje i navodi da trotoari pripadaju pešacima, a ne vozilima.

– Ako bi se legalizovalo kretanje električnih trotineta trotoarima, pešačkim stazama i pešačkim zonama, to bi sigurno uticalo na povećanje stradanja pešaka, uključujući i decu pešake. Ograničavanje brzine trotinetima je nemoguća misija, jer ne postoji delotvoran model kontrole njihove brzine na terenu. Ako se neko pouzda u limiter brzine samog trotineta, trebalo bi da zna da se on vrlo lako “hakuje” i da ne predstavlja smetnju onima koji vole da jurcaju na dva točkića – dodaje Okanović.

Okanović kaže da nije pristalica ideje da vozači trotineta polažu testove, jer to nije obaveza ni za bicikliste, ali da po usvajanju zakona treba sprovesti obimnu kampanju kako bi se vozači upoznali sa pravilima vožnje trotineta, i “osvežavanje gradiva” u osnovnim školama gde bi se svi đaci učili i pravilima ali i veštini upravljanja trotinetom.

Okanović ukazuje i na problem neprilagođenosti saobraćajne infrastrukture mikro vozilima.

Kako su ovo pitanje uredile druge države?
Kada je reč o tome kako su problem rešile druge države, Okanović kaže da je većina evropskih država regulisala električne trotinete, s tim da su pojedine države potpuno zabranile njihovu upotrebu u javnom saobraćaju, dok je većina država podvela ta vozila pod pravila koja važe za bicikliste.

U Holandiji je tako uvedena obaveza da trotineti moraju da se registruju i imaju tablice, a da vozači moraju imati vozačku dozvolu i moraju biti stariji od 16 godina. Takođe, brzina trotineta je ograničena na 25 km na sat.

U Francuskoj trotinete ne mogu da voze mlađi od 12 godina i ne sme se voziti po trotoaru, osim na obeleženim mestima.

Velika Britanija je u potpunosti je zabranila trotinete u javnom saobraćaju, a to je najavila i Švedska zbog nedostatka infrastrukture.

Republika Srpska je prva u regionu regulisala ovu oblast i trotinete podelila u nekoliko kategorija koji se u odnosu na svoju brzinu mogu kretati po trotoaru ili biciklističkim stazama ili po kolovozu.

B92.

Danas objavljeno

Dacia 1300 ili BMW 335d xDrive? VIDEO

Vanja A

Kako da ne pogriješite pri izboru novog motocikla?

Vanja A

Stiže novi Peugeot

Vanja A

Ostavite komentar