To „još malo“ je rastegljiv pojam i zavisi isključivo od toga dokle će, pre svih Federer, a potom i pet odnosno šest godina mlađi od njega, Nadal i Đoković, rešiti da igraju.
Jer kada igraju na svom vrhuncu, a njihova svetska dominacija traje već punih 15 godina, oni su jednom rečju – neprikosnoveni.
Nikada u istoriji tenisa nije bila takva trojka igrača, rivala, teniskih majstora, koja je bukvalno upropastila ambicije i karijere velikom broju igrača koji su imali tu sreću ili nesreću da igraju u njihovoj eri.
Federer, Đoković i Nadal su stvorili svet za sebe, lestvicu teniskih rekorda podigli su u stratosferu i teško je verovati da će u dogledno vreme iko biti u stanju da ih ugrozi.
A što je još najbitnije, iako sva rojica zajedno imaju zbirno 103 godine i ne pomišljaju da se zaustave. Zatvoreni su u neku svoju, imaginarnu bitku o najboljem svih vremena, iako je, složićete se, termin GOAT (greatest of all time) potpuno nepotreban kada imamo na stolu sve to što su ova trojica teniskih genija uspeli da nam podare.
Zato, ne treba žuriti sa njihovim „svrgavanjem“ sa trona. Naprotiv, svakim momenat njihovog izlaska na teren treba doživljavati kao trenutak posebnog teniskog blagoslova, da svi imamo tu čast da prisustvujemo jednoj neverovatnoj eri, koja teško da će ikad biti ponovljena.
Generacije koje dolaze
| Ukupno nedelja u Top 3 na ATP listi: Rodžer Federer 733 Džimi Konors 590 Rafael Nadal 585 Novak Đoković 554 Ivan Lendl 499 Pit Sampras 457* uračunata i nedelja koja počinje 28.10. |
Od starta sezone i Australijan Opena, krenulo je sa „vesnicima novog teniskog proleća“. Cicipas je pobedio Federera u Melburnu, i to je na neki način dalo krila mladim igračima da konačno poveruju da mogu da naude „nedodirljivoj“ trojci.
Ako se pogleda struktura poraza Federera, Đokovića i Nadala u 2019. godini, zaista se pokazuje da su sva trojica bili ranjivi kada je reč o igračima koji su u saponu i koje mnogi vide kao njihove naslednike u vrhu svetskog tenisa.
Novak je gubio dva puta od Danila Medvedeva (Monte Karlo i Sinsinati), jednom od Cicipasa (Šangaj), ali je obojicu i pobeđivao, Rusa u Melburnu, a Grka u Madridu.
Nadal je od Cicipasa izgubio u Madridu, ali je zato od Medvedeva, koji se najviše istakao od tih mlađih igrača, bio bolji u Montrealu i na Us Openu.
Federer je od Cicipasa gubio u Melburnu (u Rimu mu predao meč bez borbe), ali ga je zato dobijao u Dubaiju i sada u Bazelu. Doduše, Švajcarac je gubio i od Rubljeva (Sinsinati) i Zvereva (Šangaj).
Je li to dovoljno da već sada mnogi proglase da 2020. donosi kraj vladavine velike trojke? Teško da je tako.Jer ako su dobijali “šamare” od klinaca, oni su im i uzvraćali istom merom. Čisto da se zna ko je stariji.
Iako postoje izvesni podaci orhabrenja pre svega za Cicipasa, Medvedeva, Zvereva i Rubljova, pa iz drugog plana i Hačanova i Šapovalova, treba biti izuzetno oprezan kada je reč o prognozama jer u tenisu ima mnogo faktora koji mogu da utiču da se stvari preko noći promene.
Pre svega, zdravlje igrača, posebno se to odnosi na veliku trojku. Sva trojica, i Novak i Rafa i Rodžer imali su svojih problema proteklih godina koji su ih dodatno sputali da svoju jednistvenu dominaciju učine još grandioznijom. Otuda su nekim drugima pripale „mrvice“ za njihovim stolom.
Nestvarne brojke
Mladi Denis Šapovalov je nedavno po osvajanju svog prvenca u karijeri, na turniru u Stokholmu, rekao kako „ima osećaj da će se stvari uskoro promeniti.
„Siguran sam da će sledeće sezone biti mnogo iznenađenja. Očigledno je da ‘velika trojka’ i dalje tu, još igraju dobro. Ipak, pre ili kasnije, skinućemo ih sa vrha. Treba samo da budemo strpljivi”, rekao je kanadski teniser.
Šapovalov bi ipak morao malo da stavi prst na čelo pre nego što izjavi ovako nešto. Ili barem da se pozabavi sledećim brojkama.
Članovi „velike trojke“ u svojim karijerama osvojili su zajedno 263 ATP titule (Federer 103, Nadal 84, Đoković 76).
Od toga imaju zajedno 55 Grend slem titula u singlu (Federer 20, Nadal 19, Đoković 16) i kako stvari stoje i ne pomišljaju da dignu ruke od toga.
Naprotiv, Nadal i Đoković koji su ove sezone podelili kolač (osvojili po dva Grend slema) najavljuju novi pohod na rekorde jer su i jednom i drugom titule sa turnira u Melburnu, Parizu, Londonu i Njujorku prioriteti u ovoj kasnoj fazi njihovih blistavih karijera.
Osim toga, u poslednjih 17 sezona, dakle od početka 2003. pa zaključno sa US Openom ove godine, imaju zajedno osvojenih 55 od mogućih 68 Grend slem trofeja ili približno 81 odsto!
Taj procenat je još drastičniji ako se pogleda da su oni bili šampioni na 51 od poslednjih 59 velikih turnira – čak 86,4 odsto tiula završilo je u njihovim rukama!
Zašto još kažemo „velika trojka“
Taj termin „velika trojka“ ustalio se poslednjih sezona iako se proteklih sezona, naročito u medijima u Velikoj Britaniji i SAD, često moglo čuti kako imamo „veliku četvorku“, jer su u tu grupu ubacivali i Endija Marija.
Bez obzira na nasporno visoke domete u karijeri tenisera iz Danblejna, ipak su Novak, Rafa i Rodžer u svojevrsnom teniskom trouglu stvorili nešto neverovatno. Rafa ima bolji skor od Rodžera, dok Novak ima pozitivan odnos pobeda i poraza sa obojicom. Začarani trijangul? Moguće je. Nema tu GOAT-a, svi su GOAT!
Kako god bilo, sve ja prilika da će se i ova 2019. godina, ukoliko Medvedev ne nastavi sa nestvarno dobrim igrama, a Federer padne u finišu, završiti tako što će sve tri čelne pozicije na ATP listi držati Đoković, Nadal i Federer.
Tako je bilo i protekle godine, prvi put posle 2014. godine. Možda upravo taj podatak, da nisu zajednički bili na vrhu liste pune tri godine, pokazuje šta se dešavalo u svetu tenisa kada su svi oni imali padove zbog povreda. Ono što pokazuje njihov šampionski karakter je da su se svi vratili, a u 2018. su se i smenjivali na čelu liste.
Ova godina je, barem što se tiče čela bila uglavnom rezervisana za Novaka Đokovića, koji će to mesto, od početka novembra ipak predati Rafi Nadalu, ali će njihova bitka za tron potrajati do samog kraja sezone i ATP tur finala u Londonu. Da magije ne nedostaje do poslednjeg čina teniske drame.
Jer prosto, još jedan podatak bi svi trebali da imaju na umu, a to je koliko su Federer, Đoković i Nadal zajedno proveli na nekoj od vodeće tri pozicije na ATP listi.
U pitanju je kumulativno čak 1.872 nedelje ili tačno 36 godina! Kada bi sve te nedelje delili na ravne časti, a moglo bi se i tako uraditi, dobili bismo da su u proseku sva trojica po 12 godina bili među Top 3 na svetskoj listi.
Federer ima 733 nedelje, Rafa 585, a Novak 554 nedelje u Top 3 na ATP listi. Povrh svega, Đoković, Federer i Nadal su godinu završavali zajedno u Top 3 čak sedam puta (2007-2011), 2014. i 2018. i velike su šanse da tako bude i 2019. I kako to zvati drugačije osim neverovatnom dominacijom?
Otuda, Šapovalov, Cicipas, Zverev, Rubljiv, Hačanov i Šapovalov, ali i svi oni koji pretenduju da ih svrgnu sa trona moraju još mnogo pobeda da ostvare ne bi li ih zaista ugrozili i poslali u penziju.
I da to ne bude samo na rečima, već pre svega tamo gde najbolje vidi kakav je ko šampion – na Grend slem turnirima.
A niko od tih junoša još nije osetio šta znači šta znači biti Grend slem šampion.
Savet za sve – neka pređu sa reči na dela. U suprotnom, moraće da čekaju da se Novak, Rodžer i Rafa penzionišu. A tada će i svi oni biti za koju godinu stariji…
