Poznati glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić, rođen je 1953. godine u selu Medveđa kod Trstenika, gde je imao bezbrižno detinjstvo, dok je u srednju školu išao u Niš.
Radoš se sada na Instagramu prisetio svoje mladosti, pa je sa pratiocima podelio fotografiju iz detinjstva i u opisu otkrio da ustvari uopšte nije trebao da se zove Radoš, već Živko, kako mu je nadenuo pop, ali je kum imao druge planove…dao mu je ime Radoš, po kojem će ga pamtiti generacije i generacije, jer ostavlja neizbrisiv trag u filmskoj industriji.
U opisu fotografije je napisao:
-Na crkvenom krštenju pop mi je dao ime Živko, a kum je premakario i promenio u Radoš. Od detinjstva do danas imam jedno jedino skraćeno ime. Najbliži su me zvali Raša. Sem oca koji me je, kad je trebalo da me izgrdi ili da mi na nešto ozbiljno skrene pažnju, obavezno oslovljavao punim imenom. Što se nadimaka tiče, tu je stvar malo komplikovanija. Neki drugovi sa studija zvali su me po prezimenu Baja, ali to nije moj prvi nadimak. Prvi nadimak koji sam dobio od drugova sa kojima sam se po ceo bogovetni dan igrao klikere bio je Klepuša zbog toga šta sam kao izrazito bolešljivi dečak, da mi ne ozebe glava, uvek morao da nosim kapu, a kad zahladni preko ušiju beretku, kako je francusku kapu zvala moja baba Saveta. Nekada, kada mi ivica beretke dođe iznad ušiju onda je izgledalo kao su mi klempave. Bio sam veoma žalostan. U sklepanoj sintagmi, u spoju reči “klempave uši” nastao je smešni i podrugljivi nadimak Klepuša kojim su me oslovljavali moji drugovi Đoda, Badža, Gane, Moča, Ralin, Bugi, Dane Ciga i ostali iz zaseoka
Šumarička mala gde je bila i još uvek je moja roditeljska kuća. A šta je zapravo klepuša? To je neka vrsta ručne kočnice na prikolici, metalni deo na zaprežnom tovaru koji treba da onemogući da kola pod teretom na uzbrdici krenu unazad…
