Kako se pripreme za dugotrajne misije na Mesecu, a kasnije i na Marsu nastavljaju, sve više pažnje posvećuje se uslovima u kojima će astronauti živeti. Zato su istraživači proučavali su kako različite karakteristike svemirskih staništa mogu da utiču na mentalno, emocionalno i socijalno blagostanje posade .
Posebno su ispitivane veze između osvetljenja, privatnosti, rasporeda životnih i zajedničkih prostora i različitih iskustava, poput anksioznosti, nostalgije, umora i odnosa među članovima posade. Cilj istraživanja je da inženjerima ponudi jasniji način da mentalno zdravlje uključe u projektovanje staništa za dugotrajne svemirske misije.
U ekstremnim okruženjima, poput podmornica, antarktičkih baza i svemirskih letelica, staništa se pre svega projektuju tako da ljude zaštite od neposrednih fizičkih opasnosti. Istovremeno, ta okruženja često podrazumevaju veoma ograničen prostor.
Svemirski letovi mogu predstavljati značajno psihološko opterećenje . Izolacija i zatvorenost mogu uticati na san, raspoloženje, kognitivne sposobnosti i odnose unutar posade. Dodatni problem predstavlja i odsustvo normalnog smenjivanja dana i noći, što može poremetiti cirkadijalni ritam tela.
Ovi izazovi postaju još značajniji kada se imaju u vidu buduće misije na Mesec i Mars. Astronauti bi mogli mesecima ili čak godinama da budu zatvoreni sa istom malom grupom ljudi, daleko od porodice i prijatelja i sa veoma malo mogućnosti da napuste svoje okruženje.
Zato su istraživači pokušali da utvrde u kojoj meri sam dizajn tog okruženja može da pomogne.
Istraživači su sproveli opsežan pregled naučne literature o nastanjivosti u svemiru i drugim ekstremnim okruženjima. Tražili su dokaze koji povezuju fizičke karakteristike okruženja sa bihejvioralnim zdravljem.
Na osnovu prikupljenih podataka napravili su mapu koja sadrži 68 faktora i 167 veza , a koja pokazuje kako različiti aspekti okruženja mogu uticati na zdravlje i performanse.
Izdvojili su 14 emocija i iskustava na koje bi dizajn staništa mogao da utiče. Među njima su anksioznost, autonomija, radoznalost, umor, nostalgija i osećaj srodstva. Zatim su povezali različite elemente dizajna sa ovim ishodima.
Jedan od primera je osvetljenje , koje može da utiče na san i cirkadijalne ritmove. Količina privatnog prostora koji je dostupan članovima posade može uticati na stres i osećaj autonomije.
Raspored zajedničkih prostorija , hodnika i ulaza takođe može da utiče na to koliko često članovi posade dolaze u kontakt jedni sa drugima. Čak i pristupne staze, stepenice i ulazi mogu imati društvenu ulogu. Oni mogu doprineti stvaranju prijateljstava tako što utiču na to koliko često se ljudi prirodno susreću.
Istraživači predlažu i razmatranje elemenata koji bi astronautima mogli da pomognu da razviju snažniju povezanost sa mestom u kojem žive i tako smanje nostalgiju. To bi, između ostalog, moglo da podrazumeva veću privatnost i prostore koje članovi posade mogu sami da prilagođavaju i personalizuju .
Iako je istraživanje usmereno na uslove u svemiru, njegovi autori smatraju da bi isti pristup mogao da se primeni i u nekim ekstremnim okruženjima na Zemlji, kažu naučnici sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) i Univerziteta Kolorado.
To uključuje podmornice, naftne platforme, antarktičke ekspedicije i druga mesta u kojima ljudi dugo borave izolovani i u zatvorenom prostoru, prenosi "Juronjuz".
Izvor: lat
