U novembru 2019. godine, dvanaest boca Čateau Petrus 2000 – retkog i skupog crnog vina iz Bordoa u Francuskoj – prevezli su do Međunarodne svemirske stanice na svemirskoj letelici Nortrop Grumman. Nekoliko meseci kasnije usledilo je 320 fragmenata vinove loze ili trske Merlota i Kaberne sauvignona. Godinu dana su oba proizvoda od vinogradarstva bila izložena jedinstvenom stresu mikrogravitacionog okruženja stanice.
U novembru 2019. godine, dvanaest boca Čateau Petrus 2000 – retkog i skupog crnog vina iz Bordoa u Francuskoj – prevezli su do Međunarodne svemirske stanice na svemirskoj letelici Nortrop Grumman. Nekoliko meseci kasnije usledilo je 320 fragmenata vinove loze ili trske Merlota i Kaberne sauvignona. Godinu dana su oba proizvoda od vinogradarstva bila izložena jedinstvenom stresu mikrogravitacionog okruženja stanice.
1. januara boce vina i trske vratili su se na zemlju brodom SpejsIks teretnog broda i odvezli na brzinu nazad u Institut za nauku o vinogradarstvu i vinarstvu (ISVV) na Univerzitetu u Bordeauku. Istraživači su već započeli analizu promena koje su pretrpeli dok su bili u orbiti, a tokom konferencije za štampu u sredu otkrili su svoja preliminarna saznanja. Takođe su, naravno, probali vino.
Međutim, naglasak istraživanja bio je više na klimi nego na alkoholu. Naučnici iz evropskog startupa koji stoji iza eksperimenta, Spejs Kargo Unlimited (SCU), nadaju se da će uočavanje razlike u strukturi i vina i trske, u poređenju sa kontrolnim uzorcima koji su ostali na zemlji, doprineti SCU programu pod nazivom Misija VISE . Ta inicijativa ima za cilj iskorišćavanje potencijala mikrogravitacije za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda otpornih na klimatske promene.
Ovo nije prvi put da ljudi mešaju alkohol sa letom u svemir. Pre nego što je krenuo na prvu mesečinu, Buzz Aldrin je 1966. godine slavno otpio gutljaj vina u okviru katoličke ceremonije pričešća.
1994. godine, diplomirani student Univerziteta Kolorado u Boulderu, podržan od sponzorstva Koors-a, pokušao je da skuva pivo od kvasca poslatog u svemirsku stanicu, ali je uspeo da proizvede samo malu količinu tečnosti. „Nije bilo baš dobro“, pokazali su rezultati.
Saradnja između japanskih i ruskih istraživača 2006. pokazala se plodonosnijom. Pet meseci čuvali su seme ječma na svemirskoj stanici. Japanski proizvođač piva Sapporo pretvorio je četvrtu generaciju tog semena u “Space Barlei”, kasnije prodavši šest pakovanja za 110 dolara .
Fokus zaštite životne sredine na misiju SCU razlikuje je od ovih prethodnih eksperimenata, a rani nalazi su obećavajući. Na iznenađenje istraživača, svih 320 fragmenata vinove loze preživelo je boravak u svemiru. Neki su od tada ponovo zasađeni, a rezultati su zapanjujući.
„Razvijaju se mnogo, mnogo brže od normalnih štapova “, rekao je dr Mišel Lebert, glavni naučni direktor SCU-a.
Alo.rs
