Astronomi su pronašli nagoveštaj onoga što smatraju da bi mogla da bude prva planeta otkrivena van naše galaksije.
Do sada je pronađeno oko 5.000 egzoplaneta – planeta koje kruže van Sunčevog sistema, ali su one locirane unutar galaksije Mlečni put.
Mogući signal nove planete koja se nalazi u galaksiji Mesije 51 otkrio je teleskop Nasa – Čandra.
Ova planeta udaljena je 28 miliona svetlosnih godina od galaksije Mlečni put.
Ovo otkriće zasnovano je na tranzitima, gde prolazak planete ispred zvezde blokira deo njene svetlosti i tako stvara karakteristično smanjenje sjaja koje teleskopi mogu da otkriju.
Takvu tehniku naučnici su već koristili za pronalaženje hiljade egzoplaneta.
Ali doktorka Rozen di Stefano i njene kolege su tražili promene i padove u osvetljenosti dobijene od objekta poznatog kao binarni sjaj rendgenskih zraka.
Ovi objekti sadrže neutronsku zvezdu ili crnu rupu koja uvlači gas iz zvezde pratioca u obližnjoj orbiti.
Materijal blizu neutronske zvezde ili crne rupe se pregreva i sija na istim talasnim dužinama kao rendgenski zrak.
Pošto je oblast u kojoj se stvaraju rendgenski zraci mala, planeta koja prolazi ispred mogla bi da blokira većinu ili tih zraka.
A upravo to olakšava uočavanje tranzita.
Članovi tima koji koristili su ovu metodu da otkriju kandidata za egzoplanetu u binarnom sistemu nazvanim M51-ULS-1.
Buduće potrage za planetama
Ovaj binarni sistem sadrži crnu rupu ili neutronsku zvezdu koja kruži oko pratioca čija je masa 20 puta veća od Sunčeve.
Tranzit rendgenskih zraka trajao je oko tri sata tokom kojih se rengdenska emisija smanjila na nulu.
Na osnovu ovih i drugih informacija, naučnici procenjuju da je planeta kandidat veličine Saturna.
Procenjuju i da kruži oko neutronske zvezde ili crne rupe na oko dva puta većoj udaljenosti nego što je Saturn od Sunca.
“Pokušavamo da stvorimo potpuno novi prostor za pronalaženje drugih svetova.
Tražimo kandidate za planete na talasnim dužinama rendgenskih zraka i to bi moglo da nam pomogne u stvaranju strategije za potragu u drugim galaksijama”, rekla je Rozana di Stefano iz Centra za astrofiziku u Kembridžu u Americi.
Istraživači su svesni da je potrebno još podataka koji bi potvrdili njihovo tumačenje novog otkrića.
Jedno od objašnjenja koje su astronomi razmatrali je da je zatamnjenje izazvano oblakom gasa i prašine koji je prošao ispred izvora rendgenskih zraka.
Ipak, smatraju da je to malo verovatno, jer se osnovne karakteristike ovog događaja ne poklapaju sa svojstvima oblaka gasa.
“Znamo da je naša tvrdnja uzbudljiva i hrabra, pa očekujemo da će je pažljivo sagledati i drugi astronomi”, rekla je Julija Berndston sa Univerziteta Prinston u Nju Džerziju.
“Imamo jak argument, a ovo je, inače, proces po kojem nauka funkcioniše”, zaključila je ona.
Izvor: BBC News na srpskom
