Smrtni slučajevi izazvani vrućinama, zarazne bolesti i nesigurnost u snabdevanju hranom rastu širom Evrope, dok političke mjere i svjest javnosti zaostaju, govore zvanični izvještaji.
Prostor za delotvorne mere usmerene na zdravlje sve se više sužava kako se posledice klimatskih promena u Evropi pojačavaju, pokazuje izveštaj Lancet Countdown 2026.
Upozorava se da se napredak koji je Evropa ostvarila prethodnih godina ne sme uzimati zdravo za gotovo. Uprkos rastućim zdravstvenim rizicima, interesovanje javnosti, politike i medija za povezanost klime i zdravlja stagnira ili opada upravo u trenutku kada je delovanje najpotrebnije.
“Širom Evrope, posledice klimatskih promena po zdravlje pojačavaju se brže nego što naše mere mogu da ih prate”, upozoravaju stručnjaci.
Povećani zdravstveni rizici
Izveštaj pokazuje značajan porast direktnih i indirektnih posledica klimatskih promena po zdravlje širom kontinenta.
Kada je reč o direktnim uticajima, gotovo sve praćene regije u Evropi beleže porast broja smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama u periodu 2015-2024. u odnosu na 1991-2000, dok su upozorenja na ekstremne temperature porasla za 318 odsto.
Povećana izloženost visokim temperaturama dovodi i do više bolesti izazvanih vrućinom, poremećaja sna, pogoršanja hroničnih oboljenja i nepovoljnih ishoda trudnoće.
Loš kvalitet vazduha povezan je sa porastom respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, kao i drugih zdravstvenih problema.
Sa druge strane, klimatske promene indirektno podstiču nesigurnost u snabdevanju hranom usled rasta temperatura i učestalih suša. U 2023. godini više od milion ljudi u Evropi bilo je pogođeno umerenom ili teškom nesigurnošću u snabdevanju hranom u odnosu na period 1981-2010.
Klimatske promene takođe ubrzavaju širenje zaraznih bolesti, jer više temperature proširuju staništa komaraca. Rizik od izbijanja denge u Evropi gotovo se učetvorostručio u poslednjoj deceniji, uz porast od 297 odsto u odnosu na period 1980-2010. Raste i broj slučajeva virusa zapadnog Nila i zike.
“Porast temperatura, sve lošiji kvalitet vazduha u domaćinstvima, izloženost zaraznim bolestima i sve veća nesigurnost u snabdevanju hranom već danas ugrožavaju milione ljudi i to ne u nekoj dalekoj budućnosti”, naglašava se.
Ipak, izveštaj ukazuje na veliki jaz između naučnih saznanja i društvenog delovanja. Svest javnosti deluje fragmentirano – zdravstveni problemi se prepoznaju kao važni, ali se retko dovode u vezu sa klimatskim promenama kao njihovim osnovnim uzrokom.
Politički i javni odgovor zaostaje
Od 4.477 govora održanih u Evropskom parlamentu tokom 2024. godine, samo 21 se bavio vezom između klimatskih promena i zdravlja. Sličan obrazac prisutan je i u komunikaciji političkih stranaka i na društvenim mrežama, gde je ova tema gotovo zanemarena.
Autori upozoravaju da ovaj raskorak između zabrinjavajućih naučnih podataka i političke volje može usporiti napredak.
Ipak, ističu da mere poput ulaganja u čistu energiju pokazuju da su klimatske politike koje imaju pozitivan uticaj na zdravlje i te kako moguće i efikasne, ali da je potrebno ubrzati njihovu primenu.
“Preusmeravanje investicija sa fosilnih goriva na čistu energiju, poboljšanje kvaliteta vazduha, zaštita najugroženijih grupa i priprema zdravstvenih sistema za sve češće klimatske šokove doneće i kratkoročne i dugoročne koristi po zdravlje”, naglašavaju stručnjaci, a prenosi Juronjuz.
