Institut tvrdi da tako može da se prekine rendencija smanjivanja nuklearnog arsenala.
Kako navode stručnjaci, ova tendencija povec´ava verovatnoc´u da neka država iskoristi nuklearno oružje u ratu.
Još od kraja Hladnog rata, svetski nuklearni arsenal je smanjivan. Ali čini se da je taj trend prekinut, zaključuje se u izveštaju instituta SIPRI. Glavni zaključci su da je u operacijama raspoređeno više nuklearnih bojevih glava, uprkos opštem smanjenju broja bojevih glava koje je zabeleženo do 2020. Oko 2.000 bojevih glava drži se u stanju visoke pripravnosti.
„Ovo je značajan novi trend, koji bi sve zemlje trebalo da vide kao upozorenje: moramo se zaista čuvati povratka nekoj vrsti trke u naoružanju između nuklearnih sila“, rekao je istraživač SIPRI-ja Hans Kristensen za nacionalnu švedsku radio-televiziju SVT.
Između 2020. i 2021. godine broj bojevih glava u vojnim nuklearnim zalihama povec´ao se za oko 300. To je nuklearno oružje raspoređeno u operativnim jedinicama i u vojnim skladištima.
Trenutno je oko 2.000 komada nuklearnog oružja širom sveta u stanju pripravnosti, od kojih je vec´ina rusko i američko naoružanje, navodi SIPRI.
Iako su SAD i Rusija smanjivale ukupne zalihe nuklearnog oružja demontiranjem umirovljenih bojnih glava 2020. godine, procenjuje se da su obe imale još oko 50 nuklearnih glava u operativnom rasporedu početkom 2021. godine, navodi SIPRI. Povec´anje je sprovedeno uglavnom raspoređivanjem kopnenih interkontinentalnih balističkih raketa i balističkih raketa na bazi podmornica.
Ipak, ostalih sedam država sa nuklearnim oružjem takođe razvija ili raspoređuje nove sisteme naoružanja ili su najavile da c´e to da urade.
Na primer, Velika Britanija je revidirala svoju bezbednosnu politiku u martu 2021. godine i preokrenula prethodnu politiku smanjenja nuklearnog arsenala. Umesto toga podigla je planirani opseg nuklearnog oružja sa 180 na maksimalnih 260. Kina je usred značajne modernizacije i proširenja zaliha nuklearnog oružja. Indija i Pakistan takođe šire svoj nuklearni arsenal.
Severna Koreja nastavlja razvoj svog vojnog nuklearnog programa uprkos tome što su sa Sjedinjenim Državama održana dva istorijska samita o razoružanju.
Stoga je povec´ana verovatnoc´a da neka država iskoristi nuklearno oružje u ratu, ocenili su stručnjaci SIPRI.
“Sve ovo pokazuje da je utrt put za potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja. Smatramo da se rizik, verovatnoc´a povec´ava. Vidimo da zemlje ne samo da šire oružani arsenal, vec´ modernizacijom snaga stavljaju jači naglasak na nuklearno oružje u svojoj vojnoj strategiji “, rekao je Kristensen.
Kristensen je istovremeno naglasio da situacija ipak nije tako napeta kao što je bilo u Hladnom ratu.
Ukupni arsenali devet država sa nuklearnim oružjem (SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja) procenjeni su početkom 2021. godine na 13.080 bojnih glava, prenosi Sputnjik.
