Priča o promeni granica je samo “simptom” kosovskog problema, rekao je za “Dojče vele” Kristofer Hil, bivši američki specijalni izaslanik za KiM.
On smatra da Evropa u ovom pitanju ne može računati na Trampovu administraciju.
„Žao mi je što 2019. godine i dalje imamo pet članica EU koje još nisu priznale Kosovo. Razumem razloge jer, iskreno, svako ima svoje Kosovo“, kaže Kristofer Hil u ekskluzivnom intervjuu za DW.
„Ali ako me pitate za moj stav, voleo bih Kosovo koje je postalo nezavisna država, jer su njegovi ljudi hteli da bude nezavisno, ali da ta nezavisna država bude prihvatljiva susedima i celoj Evropi. Ima još mnogo posla“, dodao je on.
„Mislim da pitanje Kosova ostaje pitanje koje deli Evropu od njenog cilja da postane celovita i u miru“, naveo je.
Kristofer Robert Hil (66), danas profesor diplomatske prakse Univerziteta u Denveru, tu diplomatsku praksu počeo je da stiče još kao 26-godišnjak kada je krajem sedamdesetih poslat u američku ambasadu u Beogradu. Službovao je kao ambasador u Južnoj Koreji, Iraku, Poljskoj i Makedoniji, ali je do danas u javnosti najviše upamćen kao specijalni američki izaslanik za Kosovo tokom dve godine ratnog sukoba.
Kao američki predstavnik bio je deo čuvene trojke zajedno sa evropskim izaslanikom Volfgangom Petričem i ruskim izaslanikom Borisom Majorskim.
U jednom tekstu nedeljnika Cajt (maj 1999.) je Kristofer Hil opisan kao „šatl-diplomata“ koji je „hitao tamo-vamo između Beograda i Prištine“ i kao čovek od najvećeg poverenja Ričarda Holbruka, kojem je pomagao još u smirivanju sukoba u Bosni.
„Ambasador Hil najčešće na Kosovo dolazi bez ikakve pratnje, osim vozača službenog opela, inače marinca. Ovaj podatak dovoljno govori o njegovom ‘poznavanju terena’ i tome koliko se bezbedno oseća čak i u onim delovima pokrajine koji nisu dostupni ni policiji“, pisalo je (jun 1997.) u jednom portretu koji je objavila Naša borba.
Dvadeset godina kasnije, prema Hilovom mišljenju, Vašington je praktično digao ruke od kosovskog pitanja. Kaže da „unilateralizam“ administracije Donalda Trampa čini da Sjedinjene Države „postanu nevažne tamo gde bi trebalo da budu važne“, kao recimo u rešavanju preostalih pitanja na Balkanu.
Hil se osvrće i na promenu u Stejt departmentu, na čije je čelo Tramp aprila prošle godine umesto Reksa Tilersona postavio Majkla Pompea.
„Nadao sam se da će gospodin Pompeo bolje razumeti ova pitanja nego teksaški menadžer za naftu i gas Reks Tilerson, ali to traje duže nego što nalazim da je prihvatljivo. Evropa ovo zbilja mora da vidi kao ‘čas Evrope’. Evropa ovime treba da se bavi znajući da je stolica Sjedinjenih Država prazna po nekim od ovih pitanja“, istakao je Hil.
