Suzuki Jimny četvrte generacije je tržišni debi imao još krajem 2018. uz “milion porođajnih” muka koje su ga pratile na putu odrastanja. Niko za to nije kriv, ali i svi su krivi, a evo i zašto…
Prateći trendove
Zapravo, nije tajna da je Jimny vazda bio jedan od najvažnijih tržišnih aduta Suzukija. Svaka generacija, još od one pod oznakom LJ10 je bila priča za sebe, u tada još neafirmisanoj klasi malih terenaca.
Novo vreme, nove želje i automobilski trendovi diktirali su i potrebu novog modela ili odlazak sa scene.
U Suzukiju su se složili, ako pravimo novi model, učimo se na greškama drugih, poput Jeepa koji se pošteno bruka „fijatizovanim“ modelima (Renegade, Cherokee, Kompas) ili Land Rovera kojem je novi Defender iskočio iz “šina” tradicije u trci za parama i podizanju cena deonica. Da su hteli gluplje da urade, sumnjam da bi mogli u komplikovanju pojave i razrade novog Defendera.
Zapravo, sve dobre ideje su uglavnom jednostavne pa i ona Suzukijeva koja glasi: „napravimo dobru kopiju uspešnih terenaca, ali da bude bolja i naravno mnogo jeftinija“. Odgovor na pitanje kako to uraditi bi imao svaki vozač koji je odrastao osamdesetih godina na automobilskim magazinima.
Prekopirajte stil Mercedesa Puch, dodajte Wranglerovu praktičnost uz nešto malo, ali malo, modernog stila. Ne menjate suštinu terenca (šasija, kruta prednja osovina,…). Deluje lako ali nije, jer mister Frankenštaj nikada nije bio simbol dopadljivog. Treba upakovati tehnološki normativ star preko pola veka u moderne tekovine koje se očekuju.
Ima tu još jedna dobra stvar. Što je automobil kraćeg međuosovinskog rastojanja, lakše i bolje uravnotežen, to je spretniji na terenu. Lada Niva je baš to dokazala. Osim toga sva istraživanja govore u prilog da 70% vremena u automobilu provede samo jedna osoba i to u gradskim uslovima, pa i kompaktnost ima potpunog smisla.
Sa 3.6 metara dužine i 2.25 metara između svojih osovina, Jimny se gotovo savršeno uklapa u ovu teoriju, ali da pođemo redom.
Dizajn
Već mahom ispričana priča, pa i u uvodu ovog teksta. Sve je tako i malo Puch i malo Wrangler. pa malo čak i Ford Bronco koji je stigao kasnije.
Ukupno, gledajući očima ljubitelja terenske klasike, savršeno. Ali imam i amandman! Dopada se čak i otupelim milenijancima (i mlađima) koji gledajući Jimny na ulici pokazuju neku elementarnu emociju, uglavnom rezervisanu za kojekakve gedžete. Mnogi su pokušavali, Suzuki je uspeo da privuče njihovu pažnju, jer nije beskonačno zakomplikovao stil.
Ipak, valja priznati, na fotografijama deluje još moćnije. U živoj pojavi ipak nema tu vizuelnu “snagu” velikog terenca.
Entrijer i kabina
Šta očekivati od mikro SUV dugog jedva 3.5 metara u unutrašnjosti? Ne mnogo! Suzuki Jimny daje ipak još manje. Prednja sedišta su uzana, kratke sedalne površine, bez naslona za ruke i ne posebno udobna za duga sedenja. Mesta za krupnije građenog vozača ima dovoljno, krov ne pritiska a preglednost je tako olakšavajuće dobra. Zadnja klupa je samo simbolična da bi se zvao četvorosed. Realno samo za decu ili baš nužni prevoz po gradu. Stoga i prtljažnik ostaje u duhu sa svojih 80 litara zapremine.
Zapravo, ne znam gde su sabrali te litre jer prtljažnika osim dve ostavice u podu zapravo nema. Što bi rekao Boris S., u prrjažniku ima mesta za likovni blok br. 5 i peglanu kobasicu.
Svesni toga, u Suzukiju su napravili i prelazno rešenje u obliku tvrdih ”leđa” naslona zadnjih sedišta, koja se savršeno lako preklapaju, čineći ga sada dvosedom ali sa 830 litara utovarnog prostora.
Najavljuju da stiže i Jimny u N1 dostavnoj karegoriji, sa ograđenim tovarnim prostorom, što će baš prijati malom biznisu, jer će i PDV biti povratna stavka. Maksimalna nosivost (sa vozačem i suvozačem) od 300 kg međutim i dalje ostaje kao limit.
Plastika enterijera je gruba, ne baš prijatna za oko ali deluje vrlo robusno, što je rekao bih i suština.
Komunikacija sa vozačem je savršeno jednostavna što podrazumeva i fizičke komande klimatizacije. Verovali ili ne monitor infotejmenta nisam ni pogledao, jer ovaj auto pruža mnogo bolje zanimacije od trljanja po ekranu. A ionako ga već dobro poznajemo iz Vitare.
Zvučna izolacija kabine je solidna, osim pri većim brzinama kada strujanje vazduha i mučenik od motora podsećaju da se ipak vozim u “kocki” sa nejakih 102 ks po modernim merilima.
Motor, performanse
Ispod haube je novi četvorocilindarski Suzukijev aluminijumski motor od 1.462 ccm sa 102 KS i svega 130 Nm obrtnog momenta.
Već ove brojke ne najavljuju vatromet performansi, što se u suštini i potvrđuje. Snage je samo dovoljno za uobičajene gradske pa i terenske aktivnosti. Stvar spašava težina od svega 1.135 kilograma pa se i sam agregat doima moćnijim nego što jeste.
Ponašanje na putu je korektno uprkos klasičnoj građi i krutoj prednjoj osovini koja je maksimalno stišana MultiLink tehnologijom oslanjanja točka. Zahvaljući tome nema onih neprijatnih Wrangler vibracija, pa je čak i upravljivost sasvim korektna.
Zbog kratkog međusovinskog rastojanja poprilično skakuće na asfaltnim neravninama ali i bez problema zadržava liniju kretanja. Do stotke mu treba čitavih 12,8 sekundi uz maksimalnih 145 km/h što sve zajedno postiže ali uz baš mučenje agregata. Prosečna potrošnja se kreće na oko 8 litara bez off road vožnje.
Testirani model je na raspolaganju imao automatski menjač od samo ČETIRI brzine, što je već standard iz sedamdesetih. Verujem da bi manuelac mnogo više prijao i vozaču i motoru. Ovaj automatik jednostavno nema potencijala.
Off Road
Suzuki Jimny prave kvalitete otkriva tek kada se siđe sa asfalta. Neverovatno je okretan, lagan i pruža savršenu trakciju pri pogonu na sva četiri točka.
Selektor odabira pogona je klasična ručica, mehanička i dobro je sinhronizovana tako da se i bez zaustavljnja može birati između 2H i 4H. Na raspolaganju je i redukovani 4L za kojim uprkos zaista teškom terenu nije bilo potrebe. Jimny većinu relativno teških problema na off roadu rešava već na bazi svog „brzog“ 4×4 pogona, klirensom od 21cm i rekordnim napadnim (37°) i izlaznim (49°) uglom u odnosu na prepreku.
Izvanredno je balansiran, bočno vrlo stabilan i zbog male težine savršeno lagan za korišćenje. U baš teškim uslovima, prijao bi možda snažniji agregat, ali se ova potreba ne javlja često. Zapravo jedan mali električni vinč i samopouzdanje će biti na nivou kao i njegove mogućnosti.
Iako nema toliko opcija manipulacije diferencijalima kao Lada Niva, bez mnogo dvoumljenja zaključujem sledeće: po svim terenskim standardima ovo je model najbliži ruskoj ikoni! Uz to što je udobniji, kvalitetniji, moderniji,…
Zaključak
Suzuki Jimny nudi sjajnu formu gradskog mikro terenca sa izvanrednim Off Road karaktetistikama.
Cena od 20.000-25.000 evra prevazilazi tehnološki kvalitet i opremljenost ali mora se i na stil izdvojiti koji evro. Ko to ne dobacuje, već eto želi da se pridruži armiji skorojevića koji odišu onim “želim ali ne mogu” na raspolagnju mu je jeftiniji “Jeep” Renegade recimo!
Suzuki Jimny IV 1.5 ALLGRIP PRO Automatic
Tip karoserije: SUV – terensko vozilo;
Vrata: 3;
Sedišta: 4;
Dimenzije ( DxŠxV): 3.645 x 1646 x 1725 mm;
Međuosovinsko rastojanje: 2.250 mm;
Klirens: 210 mm;
Uglovi: 37° napadni, 49° izlazni;
Zapremina prtljažnika 80/830 l;
Masa praznog vozila: 1.130 kg;
Agregat: 1.5 benzinski; 4 cilindra;
Radna zapremina: 1.462 cm3;
Snaga: 102 KS pri 6.000 o/min;
Maks. obrtni moment: 130 Nm pri 4.000 o/min;
Maksimalna brzina: 145 km/h;
Od 0 do 100 km/h: 12,8sec;
Pogon: 2×4/4×4;
Menjač: automatski četvorostopeni (A/4);
Ogibljenje napred/nazad: multilink;
Kočnice: Diskovi napred, doboši nazad;
Pneumatici napred/nazad: 195/80R15;
Gorivo: Benzin;
Prosečna potrošnja – fabrička/test: 6,6 / 8,0 l na 100 km;
Zapremina rezervoara: 40 l;
Emisija CO2: 126 g/km;
Početna cena u Srbiji: 20.000 evra;
Cena testiranog modela: oko 25.000 evra.
Vrelegume.
