Suzana priznaje da se praznicima raduje više od ćerki, da obožava i svećice, i kugle, i miris kolača, čak i odlazak u nabavku, pripremanje trpeze, kupovinu poklona. Uz konstataciju da te stvari životu daju posebnu draž, dodaje:
‒ Moje najranije uspomene vezane su za Deda-Mraza kako na svojoj raketi raznosi jelke i poklone. Reći ćete “kakva raketa kad su tu irvasi!”, ali ja sam odrasla u eri osvajanja svemira, pa su sanke nakratko pale u drugi plan. I danas verujem u Deda-Mraza, pa se zato trudim da, naročito pred kraj godine, budem jako dobra. Više mu i ne pišem jer mislim da smo prešli na telepatski nivo. (smeh).
‒ Bili smo u Budimpešti sa kumovima, koji su odlično društvo za putovanje. Za Novu godinu volim da budem u zimskom ambijentu. Hoću da se smrznem, da gazim sneg, da nosim kapu, šal i rukavice.
Juče u Atini, danas u Beogradu, i tako već 21 godinu. Koliko ste najduže bili u Grčkoj?
‒ Dva meseca, letos na Pilionu, gde imamo kuću.
Zar se ne umorite od svih tih letova?
‒ Nekad mi dosade pakovanja, koferi, avioni, PCR testovi, ali kada pomislim da me na kraju puta čeka neko koga volim, ništa mi nije teško. Ko bi pre dve decenije pomislio da ću voditi ovakav život i vezati se za čoveka koji živi hiljadu i nešto kilometara daleko od mene?
Nikada niste sreli tako dobrog čoveka kao što je on?
‒ Stvarno je dobar, pouzdan, odan, vredan, odgovoran, obrazovan, zabavan, porodičan čovek, dobar otac, dobar muž… Divan je prema mojoj deci i familiji.
Jednom prilikom ste rekli: „Nikada mi u životu nije bilo idealno, pa sam opet srećna“.
‒ Mudrost je pronaći sreću u malim stvarima. To nije fraza. Sreća je raditi posao koji ti pruža zadovoljstvo. Kada mi je bilo teško u privatnom životu, kompenzaciju mi je pružao profesionalni uspeh. I kada je bilo najteže, nisam dozvoljavala da se to vidi, jer bi mi bilo strašno da me neko sažaljeva. Mnogo je bolje da mi zavide. Uostalom, verujem da niko na ovoj planeti ne živi bajku.
Da li su Natalija i Teodora nasledile taj „talenat za sreću“?
‒ Mladost je divna, ali zbog nedostatka iskustva nerviraš se zbog nepotrebnih stvari. Talenat za sreću se uči, a sreća je i stvar odluke. Odvojiš bitno od nebitnog, odlučiš da ne komplikuješ stvari i onda krojiš život po svojoj meri.
Jednom prilikom ste rekli da Teodori i Nataliji savetujete da gledaju unapred i razmisle šta neka veza može da im donese ili odnese, kako će se osećati posle nekoliko godina sa nekim čovekom. Zvuči čudno kad nešto tako racionalno kaže žena koja je simbol strasti.
‒ Slušam vas, pa mislim “baš sam bila pametna”. (smeh) One su sada u godinama kada se donose odluke čiji se efekat reflektuje na budućnost. Možemo da završimo fakultet, da imamo dobar posao, karijere, decu, ali pogrešan izbor partnera sve to ume da pokvari.
Mislite, ako partner nema sve osobine koje ste pomenuli hvaleći Simeona?
‒ Mogla sam i da nastavim, ali računam da nema smisla. To je skraćeni spisak njegovih vrlina. Jedini minus mu je što ne ume i ne želi da promeni sijalicu, običnu sijalicu, pa kad ja to uradim, kaže mi: “Mančić, ti si tehnički genije”. (smeh)
Da li biste voleli da ćerke imaju život poput vašeg?
‒ Svako ima svoju sudbinu. Možda one ne bi ni želele život poput mog? Šta god radile, gde god bile, volela bih da budu hrabre, vredne i voljene. Gde sam ja sa dvadeset godina mogla znati da ću imati publiku, zaraditi neki novac… Međutim, nikada se nisam bojala plivanja u brzoj vodi. Ostalo je iza mene mnogo toga čime zaista mogu da se ponosim, počev od snimljenih ploča do sati i sati televizijskih šou-programa. Ljudi su već zaboravili da sam nekada pevala… Volela bih da karijeru završim kako sam je i počela – pevanjem.
Pevate li Simeonu, onako za vašu dušu, po kući?
‒ Da, on obožava kad pevam. Slušajući me dok izvodim “Zajdi, zajdi”, “Magla padnala”, ruske romanse ili neki stari šlager, kaže: “Mančić, toliko si talentovana”… Uz mene je godinama i smatra da imam fantastičnu harizmu. To uvek iznova zaključi i kad vidi kako se ophodim prema ljudima koje srećem. Nikada nisam bila uobražena, nikad bahata. To što sam poznata je divno, čak mislim da je to Božji dar, ali ne i razlog da osobi koja mi se obrati na ulici ne posvetim nekoliko minuta.
Foto: Luka Šara
Izvor: hellomagazin
