Da li kolagen stvarno čini čuda za kožu ili smo naseli na skup marketinški trik?
Verovatno vam je neko preporučio ili ste videli na rafu neke drogerije popularni preparat za sjajnu kosu, kožu, nokte. Kolagen je danas potpuni hit među bjuti suplementima, a to zadovoljstvo u proseku košta od 1.000 do preko 7.000 dinara. Zato je dobro čuti reč stručnjaka – koliko kupovni kolagen zaista deluje i kakva je situacija sa znatno povoljnijom opcijom – goveđim želatinom
Šta je kolagen
„Kolagen je najzastupljeniji protein u našem telu i čini 30 odsto od ukupnih proteina. Potreban je kao gradivna materija za funkciju, snagu i podršku koži, mišićima, kostima i vezivnom tkivu. Nalazi se i u krvnim sudovima i sluzokoži creva. A da bi telo proizvodilo kolagen, potrebna mu je i određena količina C vitamina, bakra i mangana“, kazala je za naš portal nutricionistkinja Branka Mirković.
A dermatološkinja dr Marie Hayag za Byrdie kaže da prirodno počinjemo da proizvodimo manje kolagena još u dvadesetim godinama, ali i dodatno ga gubimo sa godinama i pod uticajem drugih faktora, kao što su izlaganje suncu, pušenje ili unos šećera. Drugim rečima, kako starimo, gubimo više kolagena nego što ga stvaramo.
I koje je rešenje? Jedna ideja je nanošenje kolagena direktno na kožu u pokušaju da se nadoknadi, ali evo zašto, prema rečima dermatološkinje dr Jeannette Graf, to zapravo ne funkcioniše.
Ceo molekul kolagena je veoma, veoma veliki i jednostavno prevelik da bi prodro kroz epidermis. Međutim, kako objašnjava dr Graf, hidrolizovani kolagen je enzimski razložen na fragmente koji lakše prodiru u dermis, pa samim tim mogu da dospeju na mesto gde se kolagen prirodno nalazi. Ipak, dr Hayag naglašava da još uvek nema dovoljno kliničkih ispitivanja koja bi potvrdila da to zaista dovodi do stvaranja novog kolagena.
Proizvodi s kolagenom koji se mažu ili suplementi
Kolagen je dostupan i u oralnom obliku za poboljšanje kose, noktiju i kože. Uprkos tvrdnjama koje obećavaju blistavu kožu, smanjenje bora i poboljšanu elastičnost, dr Hayag kaže da su studije koje to potvrđuju ograničene. Ipak, između kolagenskih krema i suplemenata, ona smatra da oralni oblik ima veći potencijalni benefit za kožu. Međutim, prilikom izbora proizvoda treba biti oprezan.
Važno je konsultovati se sa lekarom pre bilo kakvih promena u rutini. Dr Hayag savetuje da se obrati pažnja na proizvode koji sadrže životinjske nusproizvode i da se biraju suplementi sa kolagenom tipa I i III, poreklom iz kontrolisanih, „cage-free“, slobodnih i bez antibiotika uzgajanih izvora.
Sumnjivi efekti suplemenata kolagena
Nutricionistkinja Branka Mirković kaže da nedostaju naučna istraživanja za suplemente kolagena, ali se zna da dobro izbalansirana ishrana pomaže telu da proizvede prirodni kolagen.
„Recimo, Američka agencija za hranu i lekove ne reguliše dodatke kolagena. Zatim, proizvođači suplemenata ne moraju da dokazuju da su njihovi proizvodi efikasni i bezbedni pre nego što ih stave u prodaju. Pritom, kod većine studija o efikasnosti suplemenata autori su finansijski vezani sa industrijom suplemenata. I konačno, nije poznato, nije istraženo i dokazano da suplementi kolagena mogu da proizvedu efekte koji su naznačeni na etiketama i u reklamama.“
I onda se čini da je na mestu pitanje koliko nas zapravo zavaravaju skupim preparatima s kolagenom kad reklamiraju taj proizvod za negu kose, kože, za osteoporozu.
Supa od junećih kostiju najbolji izvor kolagena
I ako već nije sasvim sigurno šta zapravo unosimo u sebe kroz suplemente kolagena, šta onda? Čini se da je rešenje u određenim namirnicama.
„Preporučuje se mediteranski način ishrane, dobro izbalansiran, pravi odnos količine mesa i ribe, dosta povrća i voća, mahunarke, orašasti plodovi. A kuvanjem supe od bataka i karabataka bez kožice, junećih rebara i kostiju stvara se želatin, u narodu poznat kao pihtije. Povoljan je i želatin u kesicama, goveđi ili prečišćen, koji se koristi za kolače i želee“, kaže Branka Mirković.
Dakle, kroz pravu ishranu, ali i onaj želatin u kesicama koji naše mame i bake koriste za kolače, vrlo je moguće na pravi način uneti neophodan kolagen.
„Na tržištu se mogu naći tablete, prahovi, tečnost, sa različitim dodacima – suplementima vitamina i minerala, međutim, nije naučno dokazana realna efikasnost i apsorbovanje kolagena. Danas se propagira dugotrajna – produžena mladost, ali očigledno je da se rešenje za dobro psihofizičko zdravstveno stanje ne kupuje u apoteci ili prodavnicama i ne prodaje na policama u tebletama, prahovima, tečnostima… Zdravlje i dobar izgled zavise od genetike, uslova života, ishrane i načina i stila života.“
Nutricionistkinja Branka Mirković kaže i da je vrlo važno znati koji simptomi ukazuju na smanjen nivo kolagena u organizmu.
To su naborana i opuštena koža, bore oko očiju i na licu, bolovi u mišićima, slabljenje mišićnog tonusa, manje elastični mišići i ligamenti, bol u zglobovima, istrošene hrskavice, smanjena pokretljivost, ukočenost, gastroenterološki problemi zbog stanjivanja sluzokože želuca i creva, celog digestivnog trakta.
Faktori rizika i navike koje oštećuju kolagen i smanjuju njegov nivo u telu su pušenje, šećer, preveliko izlaganju suncu.
Zato je vrlo bitno da osim balansirane ishrane, poput goveđe supe, za optimalan nivo kolagena u telu pazimo i na zaštitu od sunca.
