Na spoljnoj temperaturi iznad 30 stepeni celzijusa povećan je rizik po zdravlje Dugotrajno izlaganje glave suncu, posebno potiljka dovodi do širenja krvnih sudova i otoka mozga
Takve tegobe bukvalno svakog mogu da zadese, i zato je važno preduzeti mere prevencije. Prva je, svakako, da se popije dovoljno tečnosti – osam do 10 čaša vode dnevno, čak i ako se ne javlja žeđ. Preporučuje se lagana hrana koja sadrži dosta svežeg voća i povrća, a izbegavnje kafe, alkoholnih pića i cigareta. Takođe, dobra telesna kondicija je još jedan od uslova da se dobro podnese letnja vrelina.
– Dugotrajno izlaganje glave suncu, a posebno potiljka uzrokuje širenje krvnih sudova mozga i njihovu veću propusnost, što može da dovede do otoka mozga – kaže dr Stefanović. – Ovo stanje je izuzetno opasno. Ako se sunčanica ne prepozna i ne leči može da dovede do kome i fatalnog ishoda.
Simptomi sunčanice najčešće su pojava suve kože, povišena telesna temperatura, glavobolja, vrtoglavica, nemir, dezorijentisanost, crvenilo lica.
– Važno je osobu sa sunčanicom skloniti u hlad, ponuditi joj tečnost, a visoku temperaturu snižavati antipireticima – kaže naša sagovornica. – Pacijent bi nekoliko narednih dana trebalo da izbegava izlaganje suncu, jer može da oseća umor, glavobolju i bude osetljiv na zvučne i svetlosne nadražaje i nakon što se ostali simptomi povuku.
Onima koji se pojačano znoje više prete toplotni grčevi.
– Nedostatak soli u mišićima dovodi do bolnih grčeva u mišićima ruku, nogu, ili stomaka – kaže dr Stefanović. – Da bi se ovo stanje prevazišlo potreban je odmor i mirovanje, kao i povećano unošenje vode i minerala.
Kada se posle dužeg perioda rashlađivanja izađe na vrućinu može da dođe do toplotne iscrpljenosti. S obzirom na to da telo nije prilagođeno visokoj temperaturi, ono blokira znojenje i raste unutrašnja temperatura.
– Ako se na vreme prepozna, ovo stanje se može rešiti uzimanjem vode i slanih rastvora, ali neprepoznato može dovesti do po život opasnog toplotnog udara – upozorava dr Stefanović. – Znaci toplotne iscrpljenosti su hladna i bleda koža, ubrzan puls, glavobolja, bolni grčevi u ekstremitetima, nesvestica.
Da bismo pomogli osobi sa simptomima toplotne iscrpljenosti važno je, kako savetuje dr Stefanović, da je povučemo u veliki hlad i blago polivamo mlakom vodom. Veoma je bitan i unos tečnosti i slanih rastvora, a simptomi se brzo povlače.
GUBITAK SVESTI
TOPLOTNI udar uglavnom nastaje kada vrućinu prati i visoka vlažnost vazduha, zbog prekomerne fizičke aktivnosti ili zbog bolesti znojnih žlezda.
– Za razliku od sunčanice, toplotnih grčeva i iscrpljenosti, usled toplotnog udara osoba često gubi svest – kaže dr Ivana Stefanović. – Ostali simptomi su telesna temperatura preko 40, crvena, topla i suva koža, bez znojenja. Zato je potrebno onesvešćenu osobu što pre okrenuti u bočni položaj i pozvati hitnu pomoć.
