Najraniji zapisi o šumskim požarima daju nam informacije o vegetaciji davnih vremena zemljine istorije, kao i o nivou kiseonika na Zemlji. Dok su šumski požari poslednjih godina besneli u većem delu sveta, i predstavljaju značajnu opasnost za divlje životinje i lokalno stanovništvo, šumski požari su bili dugogodišnji deo Zemljinih sistema bez uticaja ljudi , i to – stotinama miliona godina.
Ostaci uglja daju nam podatke o toku života na Zemlji u tom geološkom periodu, nazvanom silur. Poznato je da je pejzaž, koji sada čini Evropu izgledao mnogo drugačije pre nekoliko stotina miliona godina.
Naučnici su analizirali ostatke sa dve lokacije na Avaloniji i Baltiku, koji potiču iz vremena kada su požari besneli.
Šumski požari su tada, kao i sada, značajno doprineli ciklusima kretanja ugljenika i fosfora, kao i migriranju sedimenta na površini Zemlje.
Pretpostavka je da je život biljaka u siluru u velikoj meri zavisio od vode, koja je bila važna za razmnožavanje.
Gljiva Prototaxites
Ipak, šumski požari koji su bili tema istraživanja i o kojima se govori u novoj studiji, biljku su mogli da spale do korena.
Zanimljivo je da je u tom periodu pejzažom često dominirala gljiva nazvana Prototaxites, o kojoj se ne zna previše, ali se smatra da je mogla da poraste do devet metara u visinu.
„Izgleda da se naši dokazi o požaru poklapaju sa dokazima o nastanku zemljišta koje je bilo bogato makrofosilima. Dakle, čim postoji gorivo, u obliku biljnih makrofosila, postoji i mogućnost požara”, rekao je paleobotaničar Jan Glaspul, iz Kolbi Koledža u Mejnu.
Sagorevanjem biljaka ostajale su rezerve uglja – a tada je nivo atmosferskog kiseonika bio oko 16, a danas je 21 odsto, sugerišu nalazi.
Poznavanje detalja o ciklusima, ne samo fosfora i ugljenika, već i kiseonika tokom vremena – daje naučnicima bolju predstavu o tome i kako je život mogao evoluirati.
„Silurski pejzaž je morao da ima dovoljno vegetacije da bi se širili šumski požari”, kaže paleontolog Robert Gastaldo.
„Vatra je već dugo sastavna komponenta u procesima Zemljinog sistema i njena uloga u tim procesima je skoro sigurno nedovoljno naglašena”, rekao je paleobotaničar Jan Glaspul.
