Prema novom istraživanju, sintetički hormoni, poput onih koji se nalaze u kontraceptivnim pilulama, injekcijama i flasterima, mogu da utiču na razvoj mozga tokom adolescencije.
Studija, sprovedena na pacovima, pokazala je povezanost između hormonske kontrole rađanja i viših nivoa hormona stresa, kao i signalnih promena u prefrontalnom korteksu, prenosi IFL Science.
Istraživači naglašavaju da ovi nalazi ne bi trebalo da budu razlog za uzbunu za adolescente koji trenutno uzimaju ove lekove.
„Kontrola rađanja je imala veliki pozitivan uticaj na zdravlje i autonomiju žena, tako da nije da predlažemo da adolescenti ne bi trebalo da uzimaju hormonske kontraceptive“, rekla je viši autor Benedeta Luner u izjavi.
Ono dodaje da je potrebno da budu informisani o tome šta sintetički hormoni rade mozgu kako bi mogli da donose odluke i da ako postoje bilo kakvi rizici, onda je to nešto što treba pratiti.
Prethodna istraživanja su pokazala da bi mogla da postoji veza između hormonske kontrole rađanja i depresije. U novoj studiji, tim sa Državnog univerziteta u Ohaju je posebno razmatrao potencijalne efekte kontraceptiva dok se mozak razvija u adolescenciji.
Prema statističkim podacima Američkog koledža akušera i ginekologa, skoro pet odsto devojaka i žena starosti od 15 do 19 godina u SAD koristi metodu reverzibilne kontracepcije dugog dejstva (LARC). Većina LARC metoda, kao što su injekcije i implantati, sadrže sintetičke hormone.
Iako postoje napori da se razviju dugoročni muški kontraceptivi, nedostatak opcija znači da teret planiranja kontracepcije i dalje leži prvenstveno na ženama.
Međutim, takođe je važno napomenuti da se ovi proizvodi mogu prepisati iz raznih razloga, ne samo za kontrolu rađanja. Na primer, hormonski kontraceptivi su uobičajeni tretman za teške menstruacije.
Uprkos njihovoj širokoj upotrebi, još uvek postoji mnogo toga što naučnici ne znaju o tome kako sintetički hormoni mogu da utiču na mozak tinejdžera.
„Adolescencija je ključno nedovoljno istražen period dramatičnih promena u mozgu i dramatičnih hormonalnih promena koje zaista nismo razumeli“, rekla je autorka studije Ketrin Lenc.
U studiji, kombinacija estrogena i progesterona, hormona koji se obično koriste u kontroli rađanja, davana je adolescentnim ženkama pacova u periodu od tri nedelje.
Istraživači su zatim uzeli uzorke krvi i uspeli da pokažu da su pacovi imali povišen nivo drugog hormona, kortikosterona, u poređenju sa netretiranim životinjama. Ovo je slično ljudskom hormonu kortizolu, za koji se zna da je povezan sa stresom.
Kada su pacovi bili izloženi stresu okoline i dali im vremena da se oporave, nivoi kortikosterona su ostali visoki. Njihove nadbubrežne žlezde su takođe bile uvećane; adrenalin, ili epinefrin, je još jedan ključni hormon uključen u stres.
Tim je želeo da se uhvati u koštac sa onim što se dešava u mozgu životinja, pa su analizirali obrasce aktivacije gena u prefrontalnom korteksu. Ovaj region mozga prolazi kroz kontinuirani razvoj tokom adolescencije.
Rezultati su pokazali smanjene ekscitatorne sinapse, ali bez promene u inhibitornim sinapsama. Ova neravnoteža može da utiče na normalne obrasce signalizacije u ovom regionu i može da dovede do promena u ponašanju.
„Šta to znači za određene funkcije, još ne znamo. Ali ovo nam daje nagoveštaj o tome gde da gledamo dalje u smislu funkcionalnih ishoda“, rekla je Lenc.
Iako su ovi rezultati za sada ograničeni na pacove, oni postavljaju interesantna pitanja za istraživače da istraže kada je u pitanju upotreba kontraceptiva kod adolescenata.
„Ovo su sintetički hormoni, pa da li utiču na mozak zbog svojih sintetičkih svojstava, ili utiču na mozak jer blokiraju prirodno proizvedene hormone? Na to je teško odgovoriti, ali je istovremeno važno“. prokomentarisala je Luner.
Studija je predstavljena kao na godišnjem sastanku Društva za neuronauku 2022.
N1.
