Istraživači su tražili čestice poznate kao PM 2,5 čestice (prečnika 2,5 mikrometara). Njihova veličina znači da se lako mogu udahnuti, a povezuju se sa nizom zdravstvenih problema, uključujući autoimune bolesti, piše Science alert.
Praćen je odnos nivoa zagađenja u Singapuru i više od 18.000 prijavljenih slučajeva vanbolničkog srčanog zastoja (OHCA) između jula 2010. i decembra 2018. Statističkom analizom, 492 slučaja se može pripisati povećanju koncentracije PM 2,5 .
„Proizveli smo jasne dokaze o kratkotrajnoj povezanosti PM 2,5 sa vanbolničkim zastojem srca, što je katastrofalan događaj koji često rezultira iznenadnom smrću“, kaže epidemiolog Džoel Aik, sa Medicinskog fakulteta Duke–NUS. na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.
Ovo je opservaciona studija, što znači da možemo samo da nagađamo o odnosu između nivoa zagađenja i srčanih zastoja. Ne može se pretpostaviti da merenja zagađenja vazduha sprovedena na stanicama za kvalitet vazduha odražavaju individualnu izloženost.
Međutim, u podacima ima dovoljno da se ukaže da je to veza vredna daljeg istraživanja. Podaci su pokazali da su dnevne koncentracije PM 2,5 u proseku bile 18,44 mikrograma po kubnom metru.
Testirajući hipotetičko smanjenje zagađenja vazduha, istraživači su otkrili da je pad od jednog mikrograma po kubnom metru povezan sa smanjenjem srčanog udara od osam odsto, dok je pad od tri mikrograma po kubnom metru imao smanjenje od 30 odsto. Hipotetički, ta smanjenja predstavljaju 39 odnosno 149 srčanih udara manje.
Takođe je postojao jasan pad rizika od srčanog udara tri do pet dana nakon izlaganja višim nivoima zagađenja, što ukazuje na to da su efekti kratkoročni. Istraživači kažu da bi čišćenje gradskog vazduha moglo da spasi živote i smanjiti opterećenje bolnica.
„Ovi rezultati jasno pokazuju da bi napori da se smanje nivoi čestica zagađenja vazduha u rasponu od 2,5 mikrograma ili niže, i koraci za zaštitu od izloženosti ovim česticama, mogli da imaju ulogu u smanjenju iznenadnih srčanih zastoja u populaciji Singapura, istovremeno smanjujući teret zdravstvenih usluga“, kaže Aik.
OHCA imaju tipičnu stopu preživljavanja od oko 10 odsto, mnogo manje od šansi da prežive srčani udar u bolnici. Dakle, nije preterivanje reći da smanjenje broja ovih slučajeva spašava živote. Možemo ga dodati na dugačku listu razloga zbog kojih bi trebalo da očistimo vazduh.
Iako je ova veza primećena ranije, u gradovima kao što su Njujork i Melburn u Australiji, rezultati nisu bili u skladu sa podacima prikupljenim na drugim mestima kao što je Danska.
Ove nedoslednosti obično nastaju pri koncentracijama zagađenja ispod vrednosti smernica za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije, ali istraživanja pokazuju da ne postoji „bezbedni“ nivo izloženosti za zdravlje srca stanovništva.
Ono što je jasno je da većina nas udiše vazduh lošeg kvaliteta, za koji se smatra da je odgovoran za milione preranih smrti u urbanim i ruralnim područjima svake godine.
Tim koji stoji iza nove studije želi da vidi više urađeno na kontroli kvaliteta vazduha na mestima kao što je Singapur. Uz sve, od zagušenja u saobraćaju do požara koji imaju ulogu, postoji mnogo mesta za početak napredovanja, uključujući i zatvorene prostore.
„Ova studija pruža snažne dokaze o uticaju kvaliteta vazduha na zdravlje i trebalo bi da stimuliše napore politike i zemlje za upravljanje emisijama iz ključnih izvora koji mogu dovesti do povećanja PM 2,5 i sprečiti potencijalnu štetu po javno zdravlje“, kaže Markus Ong, kliničar – naučnik sa Medicinskog fakulteta Duke–NUS.
On dodaje da bi nove političke intervencije, kao što je postepeno ukidanje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, mogle pomoći da se smanje opasnosti.
Istraživanje je objavljeno u The Lancet Public Health.
Izvor: N1
