Usvajanje ovih servisa je u stalnom porastu, a činili su 80% prihoda od prve polovine 2019. Uprkos ovim rekordnim brojevima, umetnici koji zapravo stvaraju i izvode muziku nemaju mnogo koristi od toga.
Iako je pozitivno što muzička industrija izbegava potpuni kolaps nakon što je izgubila dve trećine svoje godišnje zarade u 2000-im, umetnici sigurno ne pune svoje džepove zaradom od striming usluga. Spotify plaća otprilike od 0,006 do 0,0084 dolara po strimu. Ova “velika” suma se zatim (nejednako) deli između vlasnika prava kao što je diskografska kuća, producent(i) numere i na kraju umetnik koji dobije najmanji deo. Drugim rečima, mnogo je manja marža zarade putem striminga nego fizičkom prodajom ili čak digitalnim preuzimanjem, posebno za prave stvaraoce i izvođače muzike.
Najveći svetski izvođači mogu generisati značajnu količinu novca zahvaljujći i samo broju numera koje se strimuju, pri čemu neki izvođači čak nude svoje usluge pisanja pesama kako bi generisali više strimova. Međutim bendovi i izvođači van Top 40 kruga primorani su da idu na turneje da bi održali stalni priliv novca. Ovo bi bez sumnje moglo da ima svoj danak i na umetnike i njihove fanove. Preveliki broj turneja može da bude nezdrav i može da ugrozi stvaranje nove muzike. Ukoliko je prodaja snimljene muzike tako slaba za izvođača, gde je podsticaj za pisanje i snimanje?
Trend rasta striminga i smanjivanja prodaje CD-ova ne može biti odlična vest ni za prodavnice diskova. Broj nezavisnih diskografskih kuća se smanjuje i velike prodavnice poput Best Buy-a potpuno su prestale da prodaju CD-ove. Dobra stvar je da je prodaja vinila u stalnom porastu tokom protekle decenije, a striming platforme mogu doprineti uspehu tog formata.
Kako se sve više potrošača bude pridružilo striming uslugama, industrija će se i dalje udaljavati od fizičkih medija. Pitanje oko naknada za umetnike verovatno će ostati sporno dok se industrija i dalje prilagođava svetu u kojem dominira striming.
Izvor: Engadget
