U 18. veku, legendarni italijanski proizvođač violina Antonio Stradivari znao je da očara muzički svet tonovima violine. Stradivarijeve violine i danas su izuzetno popularne, a na njima recimo sviraju i čuvena nemačka violinistkinja Ane-Sofi Muter, kao i holandski „kralj salonske muzike”, Andre Riju.
Smatra se da je do danas sačuvano oko hiljadu Stradivarijevih violina, a Ane-Sofi Muter poseduje dve: „Emilijani” iz 1703. i „Lord Dan-Raven” iz 1710. Instrumenti obično nose imena svojih prethodnih vlasnika ili poznatih virtuoza koji su na njima svirali. Njihove cene se kreću između tri i 16 miliona evra, mada one mogu da budu i skuplje.
U vreme pandemije korone, Andre Riju bio je zabrinut za opstanak svog Orkestra Johan Štraus zbog toga što nije nastupao, pa je zato čak razmišljao i da proda svoju vrednu Stradivarijevu violinu. Do toga na sreću nije došlo pa je i tokom ovog praznika njegova violina ponovo zavodljivo svirala, pogotovo tokom programa „Božić́ sa Andreom”.
Gvarneri del Gesu – najskuplje violine na svetu
Dugo je Stradivarijeva „Lejdi Blunt” važila je za najskuplju violinu na svetu sa cenom od preko 15 miliona evra. Nakon 2010. godine, violine Đuzepea Gvarnerija del Gesua prodate su na aukciji za više od 16 i 18 miliona evra.
Sada su u opticaju i veće sume, a kupci često ostaju anonimni. Od instrumenata koje je napravio taj graditelj violina koji je živeo od 1698. do 1744. godine, širom sveta ostalo ih je samo oko 200. To im i povećava cenu.
Nemačko-američki violinista Avgustin Hadelih od 2020. svira na pozajmljenoj Gvarnerijevoj violini. „Bio sam fasciniran zvukom violine i odmah sam znao da želim da je sviram”, kaže Hadelih za DW. „Zvuk je precizniji i topliji, i naročito na niskim tonovima, violina zvuči jače i punije, a to nemaju sve violine.”
Skupi instrumenti na zajam na ograničeno vreme
Mnogi poznati virtuozi, ali i talentovani početnici, dobijaju priliku da koriste vredne instrumente putem pozajmice. Ruska čelistkinja Anastazija Kobekina svira violončelo Antonija Stradivarija iz 1698. godine, pozajmljeno od jedne švajcarske fondacije.
Mladu špansku violinistkinju Mariju Duenjaš, koja je 2022. potpisala ekskluzivni ugovor s muzičkom kućom „Dojče gramofon”, hvale zbog virtuoznog sviranja i umetničke zrelosti. To je privuklo potencijalne zajmodavce.
Nemačka fondacija „Musikleben” obezbedila joj je violinu Nikole Galjijanija. Pored toga, 20-godišnja violinistkinja koristi i Gvarnerijev instrument iz 1736. pozajmljenu od muzičke fondacije „Nipon”, koja pripada japanskom Ministarstvu obrazovanja, kulture, sporta, nauke i tehnologije, i ujedno poseduje najveću Stradivarijevih violina.
Kako doći do vrednog instrumenta?
Dvadesettrogodišnji britanski violončelista Šeku Kane-Mejson već́ više od godinu dana svira violončelo Matea Gofrilera iz 1700. Taj venecijanski graditelj instrumenata bio je poznat po izuzetnom kvalitetu svojih violončela, a Kane-Mejson je fasciniran njenim punim zvukom: „Moje sviranje se promenilo i razvilo s tim instrumentom”, kaže on za DW.
Mnogi poznati virtuozi, ali i talentovani početnici, dobijaju priliku da koriste vredne instrumente putem pozajmice.
Kane-Mejson je violončelo pozajmio od jedne grupe sponzora, a to mu je omogućio stručnjak za violine Florijan Leonhard koji se bavi starim instrumentima. „Odavno je poznato da su instrumenti dobra investicija”, rekao je Leonhard u jednom dokumentarnom filmu DW. „Broj starih instrumenata je ograničen, a ima sve više zainteresovanih širom sveta.”
Gudački instrumenti – dobra investicija
Poznatom britanskom violinisti Danijelu Houpu nije bio potreban posrednik za iznajmljivanje. „Jednog dana su me pozvali iz vedra neba i jedna dama je rekla da želi da investira u moju violinu”, kaže Houp za DW. On je trebalo samo da izabere instrument na kom želi da svira, a gospođa bi ga onda kupila kao investiciju.
„Umetnicima je skoro nemoguće da priušte te instrumente, jer je eksplozija cena suluda”, kaže Houp. Odabrao je Gvarnerijevu violinu „Lipinski” iz 1742. godine, nazvanu po virtuozu iz 19. veka Karolu Lipinskom.
Zasvirati jednom Mocartovu violinu
Neki instrumenti su toliko retki da je puka sreća da se na njih naiđe. Violinista Reno Kapuson obično svira Gvarnerija koji je nekada bio u vlasništvu čuvenog violiniste Isaka Sterna.
Godine 2021, na 100. godišnjicu Vurcburškog „Mocart-festivala”, imao je priliku da svira violinu koja je nekada pripadala Volfgangu Amadeusu Mocartu. Ona potiče iz radionice Pjetra Antonia Dala Koste iz 1764. godine, a instrument je u vlasništvu fondacije „Mocarteum Salcburg”.
Za Kapusona to ne samo da je bila velika radost, već́ i izazov. „Instrumente su doneli ljudi iz Salcburga i držali su ih sve vreme sa sobom”, ispričao je Kapuson za DW posle koncerta. „Ako smo hteli da vežbamo, morali smo da pitamo. Zato nisam uspeo da sviram violinu previše, ali u pitanju je svakako bilo divno iskustvo. Instrument je bio veoma zvučan”.
Tek kada neko svira na nekom gudačkom instrumentu, recimo na Mocartovoj violini, on može da prepozna njegov kvalitet (ilustracija)
Pomoći budućim zvezdama
Tek kada neko svira na nekom gudačkom instrumentu, recimo na Mocartovoj violini, on može da prepozna njegov kvalitet. Uostalom, vrednost instrumenta ne određuju samo proizvođač ili prethodni vlasnik, već́ i poznati virtuozi koji su instrument svirali tokom vekova.
„Trudim se da apelujem na ljude koji takođe razmišljaju o investiciji – apsolutno je neophodno da mlade, buduće, ambiciozne zvezde imaju pravi instrument pred sobom”, kaže stručnjak za violinu Florijan Leonhard.
Takvu šansu svojevremeno je dobio i čuveni violinista Dejvid Geret, koji danas ima milionski auditorijum. Sa 13 godina dobio je na pozajmicu pravog Stradivarija na nekoliko godina. Nedavno je svirao Gvarnerija del Gesua pozajmljenoj iz italijanskog grada Kremone.
Taj 42-godišnjak bio je toliko oduševljen violinom, da je u septembru 2022. u Parizu kupio Gvarnerija iz 1736. za 3,5 miliona evra. „To je za mene bilo kao dobitak na lutriji”, rekao je Geret novinarima tada. Gereta će publika imati priliku da čuje tokom 2023. na njegovoj „Ikonik-turneji”.
