Vojvoda Stepa Stepanović je u dugo zasluženu penziju otišao dve godine posleveličanstvenog proboja Solunskog fronta i kraja Prvog svetskog rata.
Osim porodične kuće u Kumodražu, gde su mu braća živela i bavila se zemljoradnjom, vojvoda nije posedovao nikakvu drugu imovinu. Odbivši mnoge poklone i privilegije, po penzionisanju je živeo u kući svog tasta Veselina Milanovića u Čačku.
Savremenici su zabeležili da Stepa Stepanović nije trpeo bilo kakve povlastice. Živeo je i radio pod parolom “otadžbini se daje sve, a od nje se ne uzima ništa”. Onda možda ni ne čudi priča koju je pre nekoliko godina ispričala Ivana Lučić, doktorka u penziji iz Beograda i praunuka vojvode Stepanovića.
Kada je konačno došlo vreme da ode u dugo zasluženu penziju, Stepa Stepanović je tražio da mu država pokloni samo jedno – njegovu ostarelu kobilu Vilu.
Bio je to konj na kojem je vojvoda učestvovao u mnogim bitkama i vojnim pohodima i još za vreme Stepinog službovanja je bila stara, oronula i predviđena za odstrel. Stepa Stepanović to nikako nije hteo da dozvoli!
Kako bi spasao kobilu tražio je da ona bude njegov poklon povodom odlaska u penziju i, uz mnogo čuđenja i prevrtanja očiju od strane mlađih kolega, vojvoda je na kraju isterao svoje!
Vila je još dugo godina živela kraj Stepe na njegovom imanju u Čačku. Na kraju, iako potpuno slepa, nadživela je vojvodu.
Kada je Stepa Stepanović preminuo 27. aprila 1929. godine upravo ona je vukla kola sa kovčegom u kome je bilo telo Stepe Stepanovića do groba i tako ga ispratila u pogrebnoj povorci na večni počinak, piše Istorijski zabavnik.
