Šta može da se očekuje od novog sastava Evropske komisije na čijem će čelu biti Nemica Ursula fon der Lajen
Nova Evropska komisija (EK), za razliku od prethodnih, prvi put u istoriji organizacije ispoljava geopolitičke ambicije kako bi odbranila – „evropski način života“. Problem je što bi za takav poduhvat Ursula fon der Lajen, nova predsednica EK, prvo morala da se otarasi svojih zastarelih evroatlantskih shvatanja. Ona je za mnoge na evropskom političkom parketu još uvek enigma, s obzirom na to da je u njoj Evropska unija dobila gotovo potpuno novo lice na čelu jednog od svojih najvažnijih organa. Sve to prate, kao i uvek, dugotrajna natezanja i traženja kompromisa između različitih političkih grupa, od kojih mnoge nisu zadovolje ni izborom same Fon der Lajenove. A imajući u vidu da je nemačku vojsku tokom njenog mandata na mestu ministarke odbrane potreslo nekoliko afera, te je Bundesver za vakta Fon der Lajenove umesto procvata doživeo gadan sunovrat, nije tajna da su nemački generali presrećni što su je se ratosiljali. To je detalj zbog kojeg brojni analitičari izražavaju sumnje u sposobnosti Ursule fon der Lajen da se bolje iskaže na novom položaju – položaju šefice EK, neformalne predsednice EU koju je na to mesto katapultirala zakulisna briselska politička kombinatorika, a ne poverenje birača na izborima.
EVROPSKI NAČIN ŽIVOTA Fon der Lajenova, međutim, već kroz predlog svojih komesara obećava promene i mnogo novosti. Kao prvo, nova Evropska komisija dobija posebnog komesara zaduženog za odbranu „evropskog načina života“. Za taj resor će brinuti demohrišćanin, Grk Margaritis Skinas, dosadašnji portparol EK. Mnogi komentatori su u ovom potezu nove predsednice EK prepoznali priklanjanje nacionalizmu i populističkim pokretima koji su požnjeli dobar rezultat na poslednjim izborima za Evropski parlament. Takvo komesarsko zaduženje, upozoravaju kritičari, moglo bi da dovede do neprijateljskog stava institucija EU prema drugim kulturama i religijama, a naročito prema muslimana i svemu što neko može smatrati da odudara od „evropskog načina života“. Opasnost se krije pre svega u shvatanju nove Evropske komisije da bliskoistočni i afrički migranti predstavljaju pravi izvor „ugrožavanja tog načina života“.
Takvo shvatanje je iznela i Fon der Lajenova, istakavši da je „evropski način života izgrađen oko solidarnosti, mira i bezbednosti“, stoga „moramo da se bavimo legitimnim strahovima i brigama zbog uticaja nezakonitih migracija na našu ekonomiju i društvo“. Novinar Danijel Triling ocenjuje da to znači da će EU nastaviti da „učvršćuje ’tvrđavu Evropa’ i svaljuje kontrolu nad migracijama van svojih granica – vladama u Aziji i Africi, a uz to će odbacivati humanitarno spasavanje ljudi u Sredozemnom moru i održavati očajno stanje u kampovima za izbeglice u jugoistočnoj Evropi i na drugim mestima“.
LASLO TROČANjI I PROŠIRENjE EU Novu šeficu EK su, tvrde briselski izvori, prve ljute kritike na račun njene vizije na novom radnom mestu – oborile s nogu; još nije ni počela da radi, a nad njom se već nadvio oblak nezadovoljstva… Drugi problem za Fon der Lajenovu predstavlja ogorčenost pojedinih država kako zbog rasporeda komesarskih zaduženja, tako i zbog izbora pojedinih komesara. Među državama takozvane „stare EU“, onima koje su inicijalno odgovorne za osnivanje Unije, trn u peti je izbor Mađara Lasla Tročanjija za evropskog komesara za proširenje. Njegov (u ovom trenutku neizvestan) izbor dočekan je u Srbiji s optimizmom, ali je čak i među mlađim članicama EU naleteo na neodobravanje, pa je na primer ljubljansko „Delo“, privrženo državnoj politici, upozorilo da taj tvorac mađarske „pravosudne reforme“, koji se dokazivao radom u vladi Viktora Orbana, „sigurno ne može da bude uzor za željeno jačanje pravne države u Srbiji ili Ukrajini“.
Poslanica iz grupe Socijalista i socijaldemokrata Tanja Fajon najavila je da neće glasati za Tročanjija zbog njegove uloge u mađarskoj vladi. „Tročanji je bio arhitekta izgradnje neliberalne države u Mađarskoj. Bio je ministar pravosuđa u vladi premijera Orbana koja je dovela do toga da smo u Evropskom parlamentu i komisiji pokrenuli postupak iz člana 7 protiv Mađarske. On ne može biti odgovoran za proširenje na zemlje Zapadnog Balkana“, tvrdi Tanja Fajon.
S druge strane, Tročanjijev kolega iz vladajuće partije Fides i poslanik u Evropskom parlamentu Andor Deli veruje da je mađarski komesar za proširenje dobra vest za Srbiju i Balkan, jer dolazi iz zemlje koja je najglasniji zagovornik bržeg prijema u EU: „Mislim da njegova biografija i stručna pozadina profesora prava, člana Venecijanske komisije, ambasadora u Belgiji i Francuskoj i ministra pravde – sve to zajedno čini jedan paket koji će pomoći bržem procesu proširenja.“
Izvori u Briselu kažu da Ursula fon der Lajen ima nešto ambiciozniji i za Zapadni Balkan pozitivniji opis posla za budućeg komesara za proširenje nego što je to bio slučaj kada je Johanes Han pre pet godina preuzimao dužnost. U pismu o misiji koje je svojevremeno dobio Han pisalo je da za vreme njegovog mandata neće biti novog proširenja, jer je EU u fazi konsolidacije. Zapravo, radilo se o unutrašnjoj borbi između različitih struja unutar Unije i viđenja njenog daljeg puta, gde su se ideje kresale na relaciji Berlin i Pariz. Sada nova predsednica Komisije obećava razmatranje članstva Zapadnog Balkana u EU, ali ponovo bez konkretnih datuma, što nije dobra vest za zemlje kandidate, od kojih će EU politikom štapa i šargarepe tražiti brojne koncesije, pre svega o pitanju rešavanja sporova u regionu. Među kojima najviše teritorijalnih međusobica s komšijama ima Hrvatska, a najteže je pitanje teritorijalnog integriteta Srbije, zbog Kosova.
Zaokret u spoljnoj politici Unije ogleda se i u isticanju razlike između Turske i Zapadnog Balkana koji nisu svrstani u istu kategoriju, s obzirom na to da je Turskoj u izgledu da ostane večno u čekaonici, a zemljama Zapadnog Balkana se nudi varljivo obećanje tipa „biće, jednog dana“. Kakav će biti taj kurs „proširenja“ postaće jasnije tek pošto komesar za proširenje prođe potvrdu u Evropskom parlamentu, a to, opet, zavisi od odnosa snaga i političkih pogodbi između vodećih političkih grupa u EP, ali i od nastupa Tročanjija tokom tročasovnog saslušanja pred spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta. „Presudan bi mogao da bude stav poslanika Evropskih narodnih stranaka, koji će verovatno biti kritični prema Tročanjiju, ali bi na kraju ipak mogli da odluče da ne glasaju protiv njega, zbog šire ravnoteže između političkih grupa u sastavu nove Evropske komisije“, tvrdi izvor iz Evropskog parlamenta.
POTVRDA EP Saslušanja svih kandidata za komesare biće održana između 30. septembra i 8. oktobra, a o novoj komisiji u celini Evropski parlament glasaće 23. oktobra.
Komesare Ursule fon der Lajen Evropski parlament treba da potvrdi pre nego što 1. novembra preuzmu dužnost, ali i u tom planu se već naziru pukotine, jer se čak šest od ukupno 26 predloženih komesara suočava s rizikom da ne dobije zeleno svetlo na saslušanjima u Evropskom parlamentu zbog kontroverzi i skandala koje ih prate.
Nevolje su među prvima sačekale uzdanicu iz Belgije, predviđenu za novog evropskog komesara zaduženog za – pravdu, uključujući brigu za vladavinu prava. Posredi je advokat i bivši belgijski ministar finansija, ministar spoljnih i evropskih poslova, te ministar odbrane Didije Rejnders, koji je u domovini suočen s preliminarnom istragom zbog korupcije, tačnije optužbom za pranje novca u Demokratskoj Republici Kongo, kako su vest formulisale belgijske vlasti i mediji.
SLOVENIJA I HRVATSKA Što se tiče dve članice EU s područja nekadašnje Jugoslavije, nema sumnje da je u ovoj podeli karata Hrvatska prošla neuporedivo bolje od Slovenije, dobivši mesto evropske komesarke zadužene za „budućnost Evrope“ a uz to i „demokratiju i demografiju“, plus jednu od važnih potpredsedničkih rola. Slovenija je, s druge strane, kako zajedljivo komentarišu tamošnji mediji, dobila tek „pola (prethodnog) komesarijata“, jer slovenački komesar zadužuje samo „krizno upravljanje“ u vanrednim prilikama, što je polovina nekadašnjeg resora pod koji je potpadala i „humanitarna pomoć“.
Veselje za Zagreb, a šamar za Ljubljanu predstavlja i činjenica da se službena Ljubljana nadala nešto važnijem, ili bar utešnom resoru „ribarstva“, kad već nije uspela u podvigu da joj bude povereno proširenje EU, što Slovenija shvata ne samo kao pomoć državama kandidatima na putu ka EU već, pre svega, kao polugu za zaštitu svojih nacionalnih (čitaj – ekonomskih) interesa u državama nekadašnje Jugoslavije gde ima razgranate investicije.
Da Hrvatska uživa posebnu naklonost Nemice Ursule fon der Lajen moglo se naslutiti već tokom njene posete Zagrebu (koji je netom izabrana šefica EK izabrala za jednu od svojih prvih službenih destinacija, preskočivši Ljubljanu), kada je ničim izazvana izjavila kako je „Hrvatska uzor za mnoge druge zemlje“. To je u Sloveniji, obaveštenoj o porastu ustaškog pirovanja kod južnih suseda, primljeno kao diplomatski gaf koji je izazvao zbunjenost, ogorčenje, čak i bes, budeći oprez prema protekciji bez pokrića koju Hrvatska očito uživa kod nove šefice EK…
PODELA RESORA Evropska komisija Ursule fon der Lejen, koja uskoro treba da odmeni ostarelog i od pića onemoćalog Žan-Kloda Junkera, imaće osam potpredsednika, od kojih tri „izvršna“. Prema dogovoru sklopljenom između najvećih stranaka u EP, te ključne resore dobila je trojka u vidu Holanđanina Fransa Timermansa, zaduženog za evropski „zeleni plan“ (vodiće i politiku klimatske akcije), Dankinje Margrete Vestager, koja će poraditi na Evropi spremnoj za digitalno doba a uz to će brinuti i za konkurentnost, i Letonca Valdisa Dombrovskisa, koji će bdeti nad privredom i pride nadgledati finansijske usluge. Među preostalih pet „običnih“ potpredsednika biće i sadašnji ministar spoljnih poslova Španije Žozep Borel, koji će kao iskusan diplomata odmeniti Italijanku Federiku Mogerini na mestu visoke predstavnice za spoljnu i politiku bezbednost EU.
Nova šefica EK pokušala je da izbalansira podelu uloga, pa je potpredsednička mesta ravnopravno podelila između „novih“ i „starih“ članica, a izuzetno je pazila i na polnu ravnopravnost, tako da njen tim čini 13 komesarki i 14 komesara. Položaje je ravnomerno podelila i između konzervativaca, socijaldemokrata i liberala. Uprkos tome nije uspela da zadovolji sve apetite, što joj najavljuje neprestane glavobolje od strane Evropskog parlamenta, jer su bez najvažnijih položaja ostale sve desne, populističke, ali i leve partije.
LISTA PRIORITETA Klimatske promene, digitalizacija i transformacija privrede uz odbranu starog kontinenta od „najezde migranata“ iz Azije i Afrike – to su, kako sada stvari stoje, prioriteti nove Evropske komisije. I baš tu su pojedini ekonomisti odmah uočili još jedan feler Fon der Lajenove – mesto komesara za trgovinu u vreme podivljalih carinskih ratova na relaciji Vašington–Peking, ali i Vašington–EU i EU–Moskva, nije podignuto na najviši nivo, tako što bi to ujedno bio i položaj potpredsednika EK, već je ostalo na istom nivou kao u vreme Junkera. Uz sve to, na čelo EU staje bivša ministarka odbrane (Nemačke) koja još uvek nema predviđen resor posvećen zajedničkoj odbrani. Područje odbrane je i dalje prepušteno odgovornosti svake države članice, iako mnogi analitičari upozoravaju da je upravo odbrana, zbog velikih geopolitičkih promena u svetu, jedno od najvažnijih pitanja i svakako jedno od onih koje će novoj glavnoj komesarki uskoro zadavati najviše muka.
Kad se podvuče crta, proizlazi da je jedna od najvećih novina koje prate sastav nove Evropske komisije zamisao Ursule fon der Lajen da njena komisija bude „geopolitička komisija“. Istraživanja Evropskog saveta za spoljne odnose (European Council of Foreign Relations) otkrivaju da upravo to želi i većina Evropljana, mada „globalna vizija“ Fon der Lajenove nije nužno ista kao vizija većine građana koji žive u granicama država EU. Fon der Lajenova prevashodno želi da odbrani poziciju EU u svetu, pri čemu Leonid Beršidski („Blumberg“) ukazuje da najviše iznenađuje činjenica da „Evropa ne bi nužno uvek podržala SAD“ iako su sve članice EU, izuzev njih pet – istovremeno i deo NATO-a. Spomenuto istraživanje je, naime, upozorilo na „sve veće razlike između javnosti i spoljnopolitičke zajednice u pogledu ključnih pitanja – od trgovine preko transatlantskih odnosa do proširenja EU“. Drugim rečima – dok građani EU gledaju na Rusiju i Kinu s razumevanjem ili čak simpatijama, glomazni i okoštali spoljnopolitički aparat EU, kao i diplomate iz pojedinih država članica, još uvek zagovaraju i brane romantičnu predstavu Zapada koji vazda ugrožava države Istoka. Nova šefica Evropske komisije je uz to zagrižena pobornica uvreženih evroatlantskih shvatanja, prema kojima su EU i SAD stare i trajne saveznice, dok su Kina i Rusija najveći suparnici, ako ne i pretnja.
S druge strane, ispitivanje raspoloženja građana EU pokazuje da većina na sve to gleda drugačije i da kao rivale i konkurente Uniji vide i SAD i Kinu. I baš u odbrani zajedničkih interesa malih država u odnosu na Rusiju, SAD ili Kinu, većina vidi i najveću vrednost EU. A ukoliko bi između supersila došlo do sukoba, onda je nesumnjivo „najveće iznenađenje otkriće da Evropa ne bi bezrezervno stala na stranu SAD“, upozorava Leonid Beršidski. „Jasna je želja za neutralnošću, čak i među državama poput Poljske, gde SAD uživaju veliku popularnost“, upozorava analitičar.
Upravo na to su i u prošlosti upozoravali poznati geopolitičari, na primer američki profesor Džon Meršajmer, koji je još pre više od 30 godina predviđao da će naredni sukob između velikih sila najverovatnije buknuti između SAD i Kine, te da će EU tada izabrati neutralnu poziciju i držati se po strani. Evropljani i dan-danas u proseku gaje (još uvek) veće simpatije prema politici Vašingtona nego Moskve, ali i to se menja zahvaljujući promenama koje je u svetski red i poredak unela administracija Donalda Trumpa.
Otuda su procene aktuelnog američkog predsednika i njegove administracije da NATO možda više nije poslušno i pouzdano sredstvo spoljne politike SAD, i da zato Amerika mora da bude sposobna da sama odbrani svoje interese – i te kako na mestu. To znači da bi, dugoročno, trebalo očekivati da EU mnogo povoljnije tretira Rusiju i Kinu i njihove interese. Što je dobro i za Srbiju. I upravo od toga koliko brzo će sve to shvatiti nova šefica EK u svojoj „geopolitičkoj misiji“, i hoće li pre ili kasnije odustati od predestiniranih „neprijatelja sa Istoka“ i od njih (uprkos protivljenju SAD) načiniti partnere i prijatelje – zavisi uspeh dobrog dela njenog ekskluzivnog geopolitičkog programa.
