Crvena zvezda je remizirala sa Hofenhajmom (0:0) i tako zvanično obezbedila učešće u nokaut fazi Lige Evrope, pa navijači već razmišljaju o protivniku koga će dobiti na žrebu, dok je utakmica sa nemačkim predstavnikom zaboravljena iste sekunde kada je sudija svirao kraj.
Bio je to jedan od onih mečeva o kojima je teško napisati izveštaj, još teže napraviti “hajlajtse”, prosto jer nije bilo menjanja ritma i žargonski rečeno “mesa”. Tek po koji put je Hofenhajm uspeo da probije blok Zvezde i da šutira ka golu Borjana, crveno-beli jedva da su zapretili, pa je mnoge igra Stankovićevog tima podsetila na velike bodove koji su osvajani u eri Vladana Milojevića.
Za navijače to nije bilo uživanje, jedva da je viđeno nekoliko atraktivnih poteza, ali su zato dvojica trenera uživala u taktičkom nadmudrivanju u kome nijedan nije želeo da popusti, pa su vikanjem kraj aut-linije reagovali na svaki potez svojih igrača, gotovo učestvujući u igri…
“Ne gledam na lepotu, da li je bilo lepo ili ne, cilj je rezultat. Siguran sam da smo dobro stajali na terenu, oni su ozbiljna ekipa”, rekao je “Mister” svestan o čemu će se pričati.
“Poništavanje” kvaliteta rivala bila je taktika na koju se odlučio Dejan Stanković kada je ponovo zaigrao sa trojicom u zadnjoj liniji, češće petoricom, a sve zato što je znao da je to plan igre koji mu je doneo mnogo toga dobrog na gostovanju u Zinshajmu kada je izostao rezultat (0:2).
Pokazalo se da je “zatvorenija” igra radila i protiv Genta, potvrđeno je to i sada sa Hofenhajmom, iako je još jednom Stanković bio sabijen uz zid i morao je da improvizuje.
Ostao je bez najboljih igrača (Katai i Ivanić), a na levoj strani već duže vreme postoji problem. Milan Rodić je imao koronu, Marko Gobeljić je izašao iz povrede, a rešenje koje je izmislio protiv Genta (Aleksa Vukanović) bio je u “sivoj zoni”.
Tako je Stanković odlučio da ponovo mozga za svojim stručnim štabom i odlučio se da na poziciji levog spoljnog iskoristi El Fardua Bena.
Napadač sa Komorskih Ostrva bio je izuzetno koristan po desnoj strani u odbrani kod Vladana Milojevića, kada je u defanzivnoj formaciji postajao bek, dok bi Filip Stojković praktično bio treći štoper, dok je sada imao komplikovan zadatak da to sve ponovi na suprotnoj strani.
Snašao se odlično u defanzivi, komunicirao dobro sa Degenekom, kao i Milunovićem i Pankovim koji su odigrali maestralno, ali znao je Stanković da mu koncentracija neće trajati ceo meč.
Zato je na poluvremenu poslao Vukanovića na teren, umesto Spiridonovića koji je bio bez učinka na mestu iza špica, pa su njih dvojica podelili odgovornost na veoma osetljivom mestu u timu za koje je Hofenhajm znao da je slaba tačka.
Tako je Stanković uspešno uradio još jedan domaći zadatak pokazavši da se svaka utakmica temeljno sprema, pa da čak i veliki problemi ne mogu da ruše koncepciju koja se gradila.
Od osobe koja je mislila da nije za trenera postao je trener opsednut taktikom!
Poverenje u igrače i davanje detaljnih instrukcija načinili su igrače Zvezde boljima nego što jesu, a to datira još iz Milojevićevog perioda koji je ostavio neizbrisiv trag i na sadašnjoj generaciji Crvene zvezde. Pre toga bismo mogli čak da govorimo da su neki treneri čili fudbalere Zvezde lošijima nego što zaista jesu…
Kod Milojevića su stvarani borci koji ginu za dres i pored manjka kvaliteta (Srnić, Milić, Jovičić…), a upravo to je i Stankoviću bilo potrebno u mečevima kada se ne može dobiti “na lepotu”.
Stvorio je sopstvenu gardu od Vukanovića i Bena, a zbog oštre konkurencije u timu ni ostali fudbaleri se neće zabezeknuti kada od njih bude traženo da rade ono što im inače nije posao.
“Zašto bih reskirao da vidim da li mogu da se nadigravam? Ja sam realista. Realno je da odigramo ovako, jako, da zatvaramo leđa…”, poručio je Stanković posle utakmice u kojoj je pokazao da od njegovog tima može da se očekuje i “defanzivna klinika” kada mu ide u korist.
Upravo su problemi u igračkom kadru od Stankovića napravili boljeg trenera, pa je sa svakom novom snežnom grudvom koji mu je život bacio u lice – učio i sam.
Kao i fudbaleri Zvezde!
Tako su Borjan, Degenek i Pankov značajno popravili pas igru, Kanga je shvatio da je vreme da obuzda “bubice”, Ivanić da mu saigrači veruju i da može da bude onaj stari, pa je tako moranje od Crvene zvezde za četiri godine napravilo 50. klub Evrope.
A to je društvo u kome Zvezda mora da bude, tako nalaže tradicija…
