Doskorašnju fudbaler minhenskog Bajerna Arijen Roben potvrdio je da odlazi u penziju.
Holanđanin je rekao zbogom fudbalu nakon 19 godina duge i uspešne karijere.
Roben je karijeru započeo početkom ovog veka u Groningenu, nakon čega je prešao u PSV gde je svojim sjajnim igrama najavio da će biti velika fudbalska zvezda.
Bio je jedna od prvih akvizicija Romana Abramoviča, kada ga je ruski milijarder doveo u klub 2004. godine, godinu dana nakon što je kupio londonski klub od Kena Bejtsa.
Došao je u London sa svega 20 godina u transferu vrednom 18 miliona evra i ubrzo postao nezamenljiv u jednoj od najboljih generacija Čelsija.
Prva sezona u Čelsiju bila je ključna sezona za dalju istoriju samog kluba. Roman je, nakon što je godinu dana ranije izgubio titulu od nepobedivog Arsenala, odlučio da potroši veliku sumu novca, i u klub su osim Robena stigli igrači poput Didijea Drugbe, Rikarda Karvalja, Petra Čeha kao i Mateje Kežmana.
Tu su bili i starosedeoci Frenk Lampard, Klod Makelele, Vilijam Galasi, Džo Kol – sve je mirisalo na to da titula ostaje u Londonu, samo što ovaj put dolazi na “Stamford Bridž”.
Roben je bio jedne od glavnih karika tima koji je krenuo u pohod na titulu posle dugog niza godina. Čelsi je predvođen Žoze Murinjom sa klupe te godine osvojio duplu krunu, a Roben je uz Vejna Runija bio u izboru za najboljeg mladog igrača lige.
Nakon te sezone rodilo se novo veliko ime na fudbalskoj mapi sveta. Pun trk desnom stranom terena, finta telom i sut levom nogom u suprotan ugao – nezaustavljiv potez Holanđanina koji će ga pratiti kroz čitavu karijeru.
Ipak tih godina je počeo da pokazuje i određene slabosti, bio je sklon povredama zbog čega je znao da propusti neke važne utakmice a te povrede će ga pratiti i kasnije.
Ostao je još godinu dana u Londonu, kada je stigla ponuda iz madridskog Reala od 35 miliona evra što je Romanu bilo dovoljno da proda svog “vunderkinda“.
Arjen je i u Madridu ostao dve sezone gde je osvojio ligu i kup, nakon čega je napravio transfer u Bajern, što se na kraju ispostavilo kao verovatno najbolja odluka u njegovoj karijeri.
U Minhen dolazi 2009. godine za svega 25 miliona evra i ubrzo pokazu Realu da nije trebao tako lako da ga se odrekne. U Bajernu je zadužio dres sa brojem 10 po uzoru na svog zemljaka Roja Makaja i ubrzo se nametnuo kao jedan od ključnih igrača tima.
Roben uz francuskog reprezentativca Frenka Riberija postaje noćna mora za protivničke odbrane. Riberi sa leve, Roben sa desne strane, defanzivci nisu znali odakle im preti veća opasnost. Ta finta koju je Roben nastavio da izvodi postala je enigma za protivničke defanzivce – svi su znali šta će da uradi ali niko nije mogao da ga zaustavi.
Ponovo je postao član jedne legendarne generacije, ovog puta Bajerna. Ekipa predvođena gorepomenutim dvojcem postala je nezaustavljiva mašina koja je dominirala nemačkim, a slobodno možemo reći i evropskim fudbalom.
Već prve sezone Bajern osvaja titulu, a igrač godine je bio ko drugi nego Arjen.
Titule su nastavile da se nižu, pa je Roben na kraju za svojih 10 godina provedenih u Bajernu osvojio čak 8 titula “Bundeslige“ i gotovo u svakoj je bio jedan od ključnih igrača.
Da partije u domaćem prvenstvu nisu slučajnos Bavarci je pokazao i na evropskoj sceni. Bajern je u ovom periodu čak tri puta igrao finale Lige šampiona. Prvi put je to bilo 2010. godine protiv Intera kada su bili poraženi od ekipe koju je sa klupe predvodio Žoze Murinju.
Drugi put je to bilo 2012. godine kada je Roben igrao protiv tima u kojem je ponikao, protiv Čelsija. Činilo se da je to bilo Bajernovo finale. Slavlje zbog gola mlađanog Tomasa Milera prekinuo je Didije Drogba koji je u poslednjim momentima meča “zakucao“ glavom jednu loptu iz kornera i meč je otišao na prodružetke. Sada se Holanđanin našao u drugačijoj ulozi, umesto heroja postao je najveći tragičar kada je promašio penal u nadoknadi i tako omogućio Čelsiju da osvoji “ušatog“ prvi put u svojoj istoriji.
Postoji izreka da se “istorija ponavlja” ali postoji i ona “treća sreća”. Baš između ove dve stvari našao se Bajern 2013. godine kada se u svom trećem finalu Lige šampiona sastao sa Borusijom iz Dortmuna. Ipak, ovaj put je bila ta “treća sreća”, a ključna figura bio je Roben. Asistencija Mandžukiću bila je uvertira za pogodak koji je Roben postigao u poslednjim trenutcima meča za konačnih 2:1 i petu titulu Lige šampiona za mihnenski klub. Bile su ovo godine dominacije nemačkog fudbala, malo pre nego što će Španci preuzeti primat i zagospodariti Evropom.
Roben je u Bajernu proveo 10 godina i na 309 mečeva postigao 144 gola uz 101 asistenciju.
Treba spomenuti i internacionalnu karijeru Holanđanina koja je takođe bila fascinantna. Roben je uz Veslija Snajdera bio jedan od ključnih igrača svoje reprezentacije na Svetskom prvenstvu 2010. godine kada je ekipa stigla do samog finala gde su ih pobedili tada nezaustavljivi Španci predvođeni Ćavijem, Inijestom, Viljom, Toresom i ostalim velikanima španskog fudbala.
Nastavili su Holanđani da igraju sjajno i u ostalim godinama, ipak nikada nisu bili bliži nekom velikom trofeju nego te 2010. u Južnoj Africi.
Sada, nakon punih 35 godina života i 19 godina fudbalske karijere odlučio je da kaže „zbogom“ fudbalu i tako rastuži fanove fudbala širom sveta.
Možda Roben nije najbolji fudbaler koji je kročio na travnati teren, možda će biti i nekih boljih njegovih naslednika, ali niko neće imati to što je on imao – pun trk desnom stranom terena, finta telom i sut levom nogom u suprotan ugao.
