Bio je to odličan i vrlo neizvestan meč.
Rekorder po broju osvojenih titula u Melburnu, srpski teniser Novak Đoković, bio je na rubu nervnog sloma, kako piše štampa na nemačkom.
Ipak je na kraju uspeo da kontroliše svoje emocije i spreči najboljeg nemačkog tenisera da se domogne trećeg polufinala na nekom Grend Slem turniru.
“U meču koji je trajao gotovo tri i po sata, Đoković je bio najbolji kada se činilo da se Zverev približava pobedi. I na samom kraju, posle ponoći, pokazao je svu svoju klasu”, piše nemački dnevni list Velt.
Po deveti put u karijeri, Đoković će zaigrati u polufinalu Australijan Opena – a protivnik će mu biti broj 114 na ATP-listi, rusko iznenađenje turnira, Aslan Karacev.
Đoković je u dvoboj protiv Zvereva ušao pomalo nervozno, posmatrače je iznenadio veliki broj grešaka koje je napravio branlac titule – iako su znali da Đoković ima problema sa trbušnim mišićima. Te frustracije su kulminirale u trećem setu, kada je Zverev poveo 4:1. Srpski teniser je u naletu besa počeo da udara svojim reketom po plavoj podlozi u Areni Roda Lejvera. Baš onako nekako kako je to nekada znao da radi i njegov aktuelni trener – Goran Ivanišević. Ali ta scena kao da je bila ventil za nakupljeno nezadovoljstvo, nakon toga je sve kreulo na bolje za Đokovića”, primećuje Frankfurter Ajgemajne Cajtung.
„Zverev je pokucao na vrata polufinala. Jedna ili dve greške u nezgodnom trenutku, to je moglo odlučiti meč”, rekao je o ovom turbulentnom susretu teniski stručnjak i bivši šampion Boris Beker, prenosi agencija DPA.
„Najbolji nemački teniser je u Melburnu hteo malo da „izglanca” svoj imidž, Zvereva ne bije glas da je ljubimac publike, iako je već pola decenije broj 1 u Nemačkoj. Komentatori mu prebacuju da se njegov porodični klan previše bavio uspesima, a premalo emocijama i osvajanjem simpatija publike.
Stručnjaci kažu da ga Nemci nikada neće voleti kao što su voleli Borisa Bekera, Štefi Graf ili Mihaela Štiha. Mediji ga često kritikuju, ponekad ima i preteranih ocena – i tu ima i ponekih sličnost s Đokovićem, piše DW na nemačkom.
Upravo o tome u svojoj analizi piše švajcarski Noje Cirher Cajtung (NZZ). „Postoje igrači čija legenda raste od pobede do pobede. A drugi igrači od pobede do pobede postaju sve sumnjiviji. Novak Đoković spada u drugu kategoriju”, piše ovaj list iz Ciriha u članku pod naslovom „Novak Đoković i pitanje: Ko sam ja?”
„17 Grend Slem titula, na putu prema devetom trijumfu u Melburnu, za nekoliko dana će izjednačiti rekord Rožera Federera od 310 uzastopnih nedelja na vrhu ATP-liste, niko nije osvojio više Masters-1000 turnira (36) od Đokovića – a ipak, jednostavno ga ne vole. Što više pobeđuje, sve veća je averzija prema njemu”, piše NZZ. I dodaje kako se to dosta dobro vidi i ovih dana u Australiji: „…ne hvale Đokovića za upornost, već se postavlja pitanje da li on stvarno ima problema za povredom ili je možda ipak simulant.”
„Sklonost preterivanju…”
Đoković je nakon pobede nad Zverevim, a i poslednjih dana, koristio brojne superlative kojima je opisivao svoj stil igre: dobar servis – „i ta sklonost preterivanju i njegovi grčeviti pokušaji da se pokaže u dobrom svetlu, baš to je ono što Đokovića čini sumnjivim”, piše švajcarski list koji podseća i na to da javnost sasvim drugačija tretira na primer Federera i njegove povrede. Dragačije rečeno: Federeru se veruje, Đokoviću ne.
Iako već više od decenije dominira teniskim svetom, osvaja titulu za titulom, ima pozitivan bilans protiv Federera ili Nadala, Đokoviću nikako ne polazi za ruko, da izađe iz njihove senke, on još uvek traga za priznanjem, piše švajcarski list.
I dodaje da je za jedan dio takve percepcije kriv i sam Đoković: „Previše je stvari Đoković uradio van teniskog terena.
Prošla godina je bila prava katastrofa. Sve je počelo prezrivim komentarima njegove porodice o Federeru, onda Adria Tour, koji se od dobrotvorne manifestacije pretvorio u žarište korone, pa ona loptica na US Openu koja je pogodila linijsku sutkinju i dovela do njegove diskvalifikacije.”
I na kraju NZZ zaključuje kako je upravo ta jedna loptica simbolična za sve ono što je pošlo pogrešnim putem u karijeri Đokovića:
„On je bio okrenut leđima, ne može mu se prebaciti da je to namerno učinio. Možda je bio lakomislen. Ali pošto je Đoković Đoković, toliko jako je pogodio ženu da je ona pala i borila se za vazduh. Da je Federer učinio nešto tako, verovatno bi osvojio poen. A ako ne, onda bi pogođena žena barem bila počašćena time da ju je pogodio Federer.”
