Razumevanjem onoga što se događa u našem telu možemo da naučimo da kontrolišemo stres, smatra Majkl J. Porter, predavač na Molekularnoj genetici Univerziteta u Lankaširu.
On kaže kako stres zapravo ne mora uvek biti loš. Stres nas čini bržima, jačima, okretnijima, a naš mozak bolje radi, pamti detalje… Zato su neki ljudi spremni da se dovode u stresne radne situacije ili učestvuju u ekstremnim sportovima.
Problem je stres koji nije pod kontrolom: on može da nas “smrzne” na mestu, a mozak kao da prestane da radi, postanemo nesposobni da razmišljamo. To se, recimo, zna događati ljudima koji imaju strašnu tremu od javnog nastupa.
Velik problem i opasnost za zdravlje je hronični stres, i to je vrsta stresa protiv kojeg se treba boriti svim silama – dubokim disanjem, meditacijom, razmišljanjem o tom trenutku, ne preterano o prošlosti i budućnosti.
Stres postoji kao evolucijsko nasleđe. U davna vremena stres je značio život, preživljavanje.
Šta se događa u telu pod stresom?
Kada se osećamo stresno, naše telo pređe u stanje hitnosti, kao da je netko pritisnuo – turbo. U našem organizmu se sve ubrzava, na neki način postajemo “super čovek”.
Postajemo izuzetno budni, sposobni brzo da reagujemo. Mozak ubrzano radi, memorija se povećava i sposobni smo da zapamtimo svaki detalj onoga što vidimo, čujemo ili osećamo. Tada nam se čini kao da je vreme stalo, kao, na primer, nakon saobraćajne nesreće.
U telu, preciznije u delu malog mozga koji zovemo hipotalamus, aktivira se celi niz hormona podstaknut oslobađanjem CRH hormona, prenosi Daily Mail.
Foto: Profimedia
To rezultira ubrzanim disanjem, povećanjem krvnog pritiska i brzine otkucaja srca. Krv se seli iz drugih delova tela u mišiće – što rezultira većom snagom i izdržljivošću. Rad imunološkog sastava ubrzava, a krv se priprema za zgrušavanje – u slučaju da budemo ozleđeni. Mozak počinje da radi sve bolje – hrani se većim dozama glukoze i kiseonika.
Izgaranje
Naše telo u stresnim situacijama radi ubrzano poput nekog motora koji, ako tim tempom radi predugo, pregreje se i izgori.
Fiziološke promene, uključujući povišen pritisak, veći nivo glukoze u krvi i smanjen apetit, kratkoročno su važne za prilagođavanje koje obično uzrokuje vrlo malo oštećenja. Ali, hroničan dugotrajan stres može da rezultira slabijim imunološkim sistemom, dijabetesom, srčanim i moždanim udarom itd.
Tišina deluje blagotvorno na stresno stanje
Iako mnoge konstantne zvukove i ne čujemo jer smo navikli na njih, oni negativno deluju na naše moždane stanice koje se zapravo nikada ne mogu odmoriti od tih nadražaja. Naučnici kažu da sedenje u tišini blagotvorno deluje na ljude i popravlja štetu koju čini prevelika količina zvukova.
Kada nastupi tišina, mozak se umiri, a tada se osećamo mirno i spokojno. Usporavanjem mozga, usporava se i naše disanje. Tišina nas umiruje i usporava, a samim time nam daje priliku da se rešimo nagomilanog stresa.
Tišina nam daje priliku da se bolje povežemo sami sa sobom, bez da nam bilo šta odvlači pažnju. Osim toga, ima odličan učinak na mozak, obnavlja njegove stanice i pomlađuje ga. Proces popravka štete na stanicama započinje nakon dva sata provedena u tišini.
U tišini bi dnevno trebalo provesti barem sat do dva sata kako bi naša psiha bila zdrava, a samim time i naše telo.
Iako, danas je teško pronaći kutak s malo mira, pokušajte. Dajte svom mozgu priliku da se malo sabere, u miru preradi sve informacije i ponovno bude spreman za nove izazove, otkriva portal The Minds Journal.
