Piše: Zoran Milošević
Raniji politički kurs elita s postsovjetskog prostora koji je bio usmeren na globalističke grupe iz SAD i Velike Britanije, u novoj političkoj realnosti pokazuje se gubitničkim. U državama Zajednice nezavisnih država upravo se odvija proces smene elita i najveća preraspodela bogatstva od 90-ih godina prošlog veka. Posledica toga su i promene u strukturi moći i vlasti, pri čemu je jasno da se stare elite uklanjaju sa svih državnih pozicija
U Rusiji je u toku proces hapšenja visokopozicioniranih političara koji su na funkcije došli 90-ih godina prošlog veka, pre svega u sferi finansija i biznisa. Osuđen je Uljkajev, uhapšeni Arašukov i Abizov, bez čijih uklanjanja nije bilo moguće očistiti veliki bankarski sistem od krađa. Smenjuju se i ključni generali snaga bezbednosti koji su bili uvučeni u poslovne veze sa starim političarima, a koji su im štitili interese od provera inspekcija i policije. Počelo je suđenje osnivaču i vlasniku firme „Rolf“ zbog „pranja novca“. Značajne ličnosti, da bi izbegle suđenje u Rusiji, pobegli su iz zemlje (Boris Minc, David Jakobašvili i drugi).
Mihail Prohorov prodaje kompaniju „Obuća Rusije“, Boris Kovaljčuk svoje akcije iz kompanije „Inter RAO“, a povratnik iz inostranstva Fridman razmatra prodaju „Alfa banke“. Ruski listovi pišu da desetine ruskih bogataša s velikim popustom prodaju svoje kompanije zbog opasnosti da izgube bogatstvo a sve je rezultat državnog sprovođenja programa transfera vlasti 2024. godine, iako nije jasno šta će biti posle odlaska Vladimira Putina. Suština je da Putinov naslednik (javnosti još nepoznat, ali očigledno da ruska elita zna ko će to biti) neće imati obaveze prema Jeljcinovoj porodici, što izaziva strah kod oligarha starog formata koji su bogatstvo stekli korupcijom i na druge nelegalne načine, te nastoje da spasu što se spasti može.
MOLDAVSKI SLUČAJ U Moldaviji je, kao rezultat nedavnih izbora, uz konsenzus Rusije, Evropske unije i SAD, udaljen „otac“ svemoldavske politike Vladimir Plahatnjuk, koji je pobegao iz države (odnevši bogatstvo i svoje ljude u pet aviona) i tako izgubio svu moć u državnim institucijama. Plahatnjuk, dete 90-ih godina prošlog veka, obogatio se tako što je korumpirao političare, vodio kriminalni biznis tokom sloma SSSR-a i uspostavio kolaboracioni odnos sa SAD. Naravno, njegov odlazak je i posledica preraspodele državne vlasti i imovine, te pojave nove moldavske elite, koja je umela da napravi savez u borbi s Plahatnjukom.
U Kirgiziji je Atambajev lišen statusa bivšeg predsednika, čime mu je ukinut imunitet i očekuje se njegovo hapšenje zbog zaista teških optužbi, a javnost očekuje da u najmanju ruku dobije doživotni zatvor. Trenutno je u kućnom pritvoru u svom selu – vlast je sprečila njegovo planirano bekstvo iz zemlje. Atambajev je oličenje korupcije u Kirgiziji, bavio se i trgovinom narkoticima (zajedno s Plahatnjukom) i pranjem novca stečenim saradnjom s kineskom mafijom (spominje se i umešanost u likvidaciju nekih ljudi).
Kada je kirgiska država podrila ovaj način bogaćenja, nove kirgiske elite su se odrekle tog načina sticanja moći i sad menjaju unutrašnju i spoljnu politiku zemlje. Upravo da bi se promenila spoljna politika bilo je potrebno razbiti stare strukture i uhapsiti njihovog lidera Atambajeva, koji je imao poziciju „kirgiskog Jeljcina“. Nova kirgiska elita ovakvim delovanjem šalje svetu poruku o smeni političkih principa i ciljeva državne politike.
U Gruziji je bio pokušaj lokalnih marioneta SAD da pokrenu novi rusko-gruzijski rat, na šta je Moskva odgovorila ukinuvši avio-saobraćaj sa ovom zemljom. Privremenom zabranom odlaska turista iz Rusije u Gruziju (što je Gruziji donosilo veliki prihod), poslata je poruka da je Moskvi neprihvatljiva finansijska saradnja elita s Tbilisijem, jer je, između ostalog, preko ove države iznošen novac iz Rusije (na spisku su bili i Moldavija Plahatnjuka i pribaltičke države).
Raniji politički kurs elita s postsovjetskog prostora (ili Zajednice nezavisnih država) oslanjao se na globalističke grupacije iz SAD, što je u novim političkim okolnostima postao „potrošen obrazac“, jer je jednostavno iscrpeo svoj potencijal. No da bi se dogodio „kvalitativni skok“, mora se sfera politike i biznisa „očistiti“ od politički i ekonomski impotentnih kadrova. Zbog toga se izbacuju iz politike, državnih institucija i uopšte uticaja u društvu. Istina, vlasti im daju mogućnost da zadrže deo zarađenog i pređu u legalne tokove rada, a ko nije saglasan s ponuđenim obrascem biva uhapšen i predat sudu.
DISTANCIRANjE OD SAD Suština je da se konačno sklapaju interesi bivših republika SSSR-a, što ih tera, ako ne na potpunije zbližavanje, a ono na reviziju pređašnjih koncepcija razvoja i politike. Drugim rečima, nove elite traže način da se distanciraju od ciljeva i interesa SAD, jer su oni postali opasni za njihov vlastiti opstanak. Jedan od pomaka je i taj da se korupcija više ne prihvata kao sredstvo ostvarenja konsenzusa među elitom, već se teži legalnim i moralnim obrascima ponašanja, i u biznisu, i u politici.
Nije tajna da korupcija predstavlja glavnu prepreku razvoja postsovjetskih država i zaštite dugoročnih interesa vladajuće klase. Svi režimi koji su koristili tzv. sistem landromata (otmica državne imovine od strane moćnih pojedinaca, „pranje novca“ uz saradnju finansijskih institucija, oslonac na demokrate iz SAD i lokalnu korumpiranu elitu) sada se štite od ovog sistema i demontiraju ga. Ova činjenica govori da su Vladimir Putin i Donald Tramp već dogovorili „Veliki posao“, a očigledno je da se odnosi i na uklanjanje stare kriminalne elite na postsovjetskom prostoru.
U Rusiji je isteklo vreme trajanja starog dogovora Putina s „porodicom“ (čiji je simbol Jeljcin) i liberalima iz državnih institucija. Istina je, kako je i ruski predsednik naglasio u intervjuu listu „Fajnenšel tajms“, da je ispunio sve što je obećao „porodici“ i njegov naslednik će imati u potpunosti „odrešene ruke“ od obaveza prema onima koji su stajali iza uzroka raspada SSSR-a i moći će da vodi novu, samostalnu i, naravno, drugačiju politiku. Pri tome, ovo se preklopilo i s tendencijama u svim državama Zajednice nezavisnih država. Jasno je, naravno, da će bivše republike SSSR-a i dalje imati različite ciljeve, ali će se oblast zajedničkih interesa neminovno uvećavati (samim tim i integracioni potencijali).
Nove realnosti na postsovjetskom prostoru govore da će i dalje na njemu rasti uticaj Kine i Rusije i smanjivati se uticaj SAD i Zapada. Dakle, višepolarni svet postaje realnost koja lišava SAD mogućnosti da nameće svoje interese kao jedino važne.
