Poznato je da se virusi “takmiče” u tome koji će uzrokovati infekciju, a naučnici sa pomenutog univerziteta smatraju da rinovirus koji izaziva prehladu pobeđuje koronavirus, prenosi BBC.
Koristi od ovoga su kratkotrajne, ali s druge strane rinovirus je do te mere raširen da bi svakako mogao da pomogne u suzbijanju kovida 19.
Zamislite ćelije u nosu, grlu i plućima kao da je reč o nizu kuća. Jednom kada virus uđe unutra, on može da drži ili vrata otvorena da propusti druge viruse ili može da zadrži svoj novi dom za sebe. Grip je jedan od “najsebičnijih” virusa na svetu i gotovo uvek je samostalno prisutan. Sa druge strane adenovirusi recimo vole de dele “kuću” (ljudske ćelije) sa drugim virusima. Spekuliše se o tome kako se virus koji izaziva kovid, poznat i kao Sars-CoV-2, ponašao u toj interakciji sa ostalim virusima. Ono što je izazov za naučnike jeste da u godini u kojoj držimo fizičko odstojanje, što je usporila širenje svih drugih virusa, ovo uopšte prouče.
Rezultati su vrlo zanimljivi. Ako su oba virusa “puštena” istovremeno, samo je rinovirus uspeo da uđe. U slučaju kada je rinovirus pušten 24 sata pre Sars-CoV-2, koronavirus nije imao nikakve šanse. Čak i u slučaju kada je Sars-CoV-2 imao prednost od 24 sata, kada bi se pojavio rinovirus, isterao bi “suparnika”.
“Sars-CoV-2 ne može da uzme zalet, jer je inhibiran rinovirusom. Ovo je uzbudljivo, jer ako imate visoku prevalenciju rinovirusa, to bi moglo da zaustavi nove infekcije koronavirusom”, istakao je dr Pablo Mursija, jedan od autora studije, za BBC.
Slični efekti primećeni su i ranije – velika rasprostranjenost rinovirusa odložila je pandemiju svinjskog gripa 2009. godine u nekim delovima Evrope.
Dalji eksperimenti pokazali su da rinovirus pokreće imuni odgovor unutar zaraženih ćelija, što blokira sposobnost Sars-CoV-2 da se replicira. Kada su naučnici blokirali imuni odgovor, tada je prisutnost kovida bila ista kao da rinovirus nije tu.
Međutim, kovid bi mogao ponovo da izazove infekciju kada prehlada prođe i imuni odgovor se primiri.
“Vakcinacija, plus preventivne mere, plus interakcija između virusa, mogla bi znatno da smanje učestalost koronavirusa, ali ipak maksimalni efekat se očekuje od vakcinacije”, zaključio je dr Mursija.
Dr Lorens Jang iz Medicinske škole Vorvik istakao je da su rinovirusi “izuzetno prenosivi”, uz komentar da ova studija sugeriše kako jedna tako uobičajena infekcija može da utiče na pandemiju koronavirusa, i to posebno tokom jesenjih i zimskih meseci kada su sezonske prehlade česte.
