Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara, bolesti bubrega i oštećenja oka, a kolokvijalno ga nazivaju “tihi ubica” jer izaziva vrlo malo simptoma.
Od njega boluje svaka druga osoba u Srbiji, a dijagnozu i propisanu terapiju dobije samo 33,9 odsto, podaci su Udruženja za hipertenziju Srbije.
Povišen krvni pritisak nazivaju i “tihim” ubicom jer nema neke posebne simptome.
Faktori rizika su brojni, ali na većinu možemo da utičemo.
Od povišenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja iz 2020, u Srbiji boluje 47 odsto odraslog stanovništva.
Samo 58 odsto stanovništva je bilo svesno da ima bolest, a 60,4 odsto je na lečenju.
Ovako veliki broj obolelih od hipertenzije dolazi od dugogodišnjih stresova kojima su ljudi izloženi, ali i specifične masne i slane hrane, pušenja, fizičke neaktivnosti, navodi se na sajtu Udruženja za hipertenziju Srbije.
Ovi podaci važe i za ostale evropske zemlje (broj obolelih je između 30 i 45 odsto, a ako su stariji od 60 godina procenat je i veći od 50 odsto).
U svetu je 1975. oko 594 miliona ljudi imalo problema sa visokim krvnim pritiskom, a 2015. je broj porastao na 1,3 milijarde, pokazuju podaci Svetske zdravstvena organizacije (SZO).
Šta je krvni pritisak?
Krvni pritisak je mera sile kojom krv pritiska zidove većih krvnih sudova ili arterija, dok ga srce pumpa.
Nivo pritiska odražava količinu krvi koju ispumpava srce i količinu otpora krvnih sudova na protok krvi (što zavisi od toga koliko su krvni sudovi uski ili široki).
Kod visokog krvnog pritiska srce mora da radi više nego što je normalno, pa se dodatno opterećuje.
Visok krvni pritisak takođe uzrokuje da se arterije u telu smanje i postanu slabije i krute.
Dugoročno, ovo povećava rizik od komplikacija – moždanog udara, bolesti bubrega i oštećenje oka.
Merenje krvnog pritiska
Krvni pritisak se menja tokom dana, raste tokom vežbanja i pada tokom spavanja.
Na njega može uticati i osećaj anksioznosti.
Dakle, visok krvni pritisak se dijagnostikuje samo kada se u više različitih prilika meri očitavanje iznad proseka.
Merenje krvnog pritiska se sastoji od dva očitavanja:
- Sistolni pritisak – najveća jačina snage krvi dok ga srce pumpa po telu
- Dijastolni pritisak – pritisak krvi dok je srce opušteno između otkucaja
Sistolni pritisak je veći broj koji se dobije tokom dva očitavanja.
Ponekad se ljudima preporučuje da testiranje krvnog pritiska urade kod kuće.
To se obično dešava ako se osećaju uznemireno kod lekara, što ne bi donelo prave rezultate očitavanja.
Uzroci povišenog pritiska
U više od 90 odsto slučajeva uzrok visokog krvnog pritiska je nepoznat.
Ovo se zove primarna (ili esencijalna) hipertenzija.
U ostalih deset odsto, to je rezultat nekog problema, kao što je bolest bubrega, abnormalnosti u krvnim sudovima, tumora nadbubrežne žlezde ili upotrebe određenih lekova.
Naziva se sekundarna hipertenzija, a krvni pritisak se obično vraća u normalu kada se leči osnovni problem.
Iako obično nema jasnog uzroka stanja, rizik se stalno povećava sa godinama.
Takođe ste pod povećanim rizikom ako ste stariji od 65 godina, ako ste poreklom iz Afrike ili sa Kariba ili imate nekoga u porodici ko ima visok krvni pritisak.
Odnos između ovih faktora i visokog krvnog pritiska je složen i nije u potpunosti shvaćen.
Među faktorima načina života koji povećavaju rizik su preterano konzumiranje alkohola i nedostatak vežbanja.
Nedavno sprovedena studija sugeriše da bi ishrana tokom dužeg vremenskog perioda sa visokim sadržajem soli mogla da poveća rizik od razvoja oštećenja krvnih sudova.
Pušenje cigarete odmah podiže krvni pritisak jer hemikalije u dimu cigarete utiču na to da se arterije suze.
Ove hemikalije takođe mogu da oštete oblogu zidova arterija, uzrokujući da se vremenom sužavaju i povećavaju krvni pritisak.
Iznenadni visoki nivoi stresa takođe mogu izazvati dramatično, ali privremeno povećanje krvnog pritiska, što može biti dovoljno da izazove krvarenje u mozgu ili moždani udar.
Faktori rizika su:
- gojaznost
- povišene vrednosti masnoća u krvi tj. holesterola, triglicerida,
- povećan unos soli kroz hranu
- aktivno pušenje
- fizička neaktivnost
- povećano unos alkohola
- konzumiranje energetskih pića
- stres
Ovo su sve faktori na koje mi možemo da utičemo i da sprečimo nastanak povišenog krvnog pritiska.
Kako da prepoznate da vam je pritisak “skočio”
Osoba koja ima povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska najčešće nema simptome, te je to jedan od razloga zašto povišeni krvni pritisak nazivaju “tihi ubica”.
Pojedine osobe imaju nespecifične simptome hipertenzije poput:
- glavobolje,
- svetlucanja pred očima,
- zujanja u ušima,
- vrtoglavice,
- nestabilnosti pri hodu,
- osećaj tereta na grudima
Upravo zbog nespecifičnih simptoma, ova bolest dugo ostaje neprepoznata, odnosno otkrije se slučajnim merenjem i nalazom povišenih vrednosti.
U najgorem slučaju, ona se otkrije tek kada nastupe komplikacije hipertenzije – infarkt srca, moždani udar, poremećaj ritma, promene na perifernim krvnim sudovima, oboljenje bubrega, promene na očnom dnu.
Kako se leči
Normalnim krvnim pritiskom smatraju se vrednosti između 120-129/80, navodi se na sajtu Udruženja za hipertenziju Srbije.
Vrednosti pritiska 130-139/85-89, smatraju se visoko normalnim i one zahtevaju uvođenje lekova, kada postoji oštećenje organa (ako je pacijent pretrpeo šlog ili infarkt srca) ili pacijent ima dijagnostifikovan dijabetes ili problem sa bubrezima.
Ukoliko nema oštećenja, preporučuju se nefarmakološke mere lečenja, odnosno savetuje se prestanak pušenja, izbacivanje masne hrane iz jelovnika, regulisanje telesne težine, uvođenje redovne fizičke aktivnosti, adekvatan unos vode.
Izvor: BBC News na srpskom
