Anksioznost se opisuje kao iščekivanje budućih briga i straha od budućih događaja, i više je povezana sa napetošću mišića i potrebom za izbegavanjem životnih situacija.
Strah je emocionalni odgovor na neposrednu pretnju i više je povezan sa reakcijom koja se terminološki označava kao „borbu ili bekstvo“ – bilo da ostanete da biste se borili ili da odete da pobegnete od opasnosti.
Anksiozni poremećaji mogu dovesti do toga da ljudi pokušaju da izbegnu situacije koje izazivaju ili pogoršavaju njihove simptome. To može uticati na učinak na poslu, školski rad i lične odnose, s obzirom da se manifestuje izbegavanjem raznih socijalnih druženja, putovanja do svakodnevnih situacija i životnih potreba.
Kako prepoznati anksioznost?
Generalno, da bi se osobi dijagnostikovao anksiozni poremećaj, strah ili anksioznost moraju:
Biti neproporcionalni situaciji ili neprikladni uzrastu
Ometati sposobnost normalnog funkcionisanja
Postoji nekoliko tipova anksioznih poremećaja, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, specifične fobije poput: agorafobije, poremećaja socijalne anksioznosti ili straha od napuštanja ili odvajanja.
Generalno, anksiozni poremećaj nije isto što i anksioznost. Anksioznost možemo jednostavnije objasniti kao stanje stresa, dok je anksiozni poremećaj više kontstantno stanje stresa, nervoze i strepnje.
Anksiozni poremećaj je dugotrajno stanje koje može učiniti da se osećate anksiozno zbog širokog spektra situacija i problema, a ne zbog jednog specifičnog događaja, kao što je slučaj kod anksioznosti.
Kako se anksioznost manifestuje?
Vaša briga je nekontrolisana i izaziva uznemirenost, a razlozi i okidači mogu biti najnormalnije životne situacije. Ta briga utiče na vaš svakodnevni život, uključujući školu, vaš posao i vaš društveni život, a te brige i strepnje nažalost ne možete napustiti i prekinuti.
Brinete o svim vrstama stvari, kao što su posao ili zdravlje, ali briga je prisutna i kada su mnogo manje stvari u pitanju, kao što su kućni poslovi, telefonski razgovori, uključenje u saobraćaj ili čak – čitanje mejlova.
Trebalo bi da posetite svog lekara opšte prakse ako anksioznost utiče na vaš svakodnevni život ili vam izaziva uznemirenost na svakodnevnom nivou. Oni mogu da dijagnostikuju vaše stanje na osnovu vaših simptoma, koji mogu uključivati: osećaj nemira ili kao da ste na ivici pucanja, ukoliko ste stalno ili veći deo vremena razdražljivi, ako se lako umarate.
Takođe, ukoliko imate poteškoće sa koncentracijom, osećate da vam je um prazan ili brzo zaboravljate stvari isto mogu biti pokazatelji ovog mentalnog stanja. Ukoliko osećate tenziju i napetost u mišićima, usled čega vam se oni često grče, poput vilice ili ruku i nogu, ili pak imate poteškoća da zaspite.
Razlika između napada anksioznosti i paničnog napada
Simptomi anksioznosti variraju po intenzitetu, od blagih do teških. Napadi panike se pojavljuju iznenada, dok simptomi anksioznosti postaju postepeno intenzivniji tokom minuta, sati ili dana. Napadi panike obično nestaju nakon nekoliko minuta, dok simptomi anksioznosti mogu preovladavati tokom dužeg perioda, par sati ili čak par dana.
Napadi panike se obično javljaju bez okidača. Anksioznost je odgovor na uočeni stresor ili pretnju, čak i ako je samo u vašim mislima. Simptomi napada panike su intenzivni i ometajući. Često uključuju osećaj „nestvarnosti“ i odvojenosti od prostora i vremena u kom se nalazite. Simptomi anksioznosti variraju po intenzitetu, od blagih do teških.
Panični napad uključuje: ubrzan rad ili lupanje srca, bol u grudima, vrtoglavica ili maglovitost u glavi, valung ili jeza, mučninu, utrnulost ili peckanje u ekstremitetima, treskavicu poput groznice, gubitak daha, bol u stomaku, znojenje i osećaj da se gušite.
Dok anksiozni napad sa druge strane uključuje: nagle reakcije na nešto ili strah od naglih promena u okruženju čak i ako neko brzo prođe pored vas npr, bol u grudima, vrtoglavica, suva usta, umor, razdražljivost, strah, gubitak koncentracije, bol u mišićima, peckanje u ekstremitetima, ubrzan rad srca, osećanje i stanje nemira, gubitak dana, poremećaj pažnje i ubrzan tok misli koji uključuje samo brige i strepnje, poput paranoje.
Izvor: N1
