Od prvog septembra u 240 škola u celoj Srbiji počeće da se primenjuje koncept jednosmenske nastave.
Đaci osnovnih škola će na časove ići samo u jednoj smeni, a ostajaće u školi i posle završetka časova – od 12.30 do 16.30.
Ministar prosvete Mladen Šarčević kazao je danas novinarima u Beogradu da će od ovog koncepta, koji je predviđen i Strategijom u obrazovanju do 2020. godine koristi imati i đaci, roditelji, ali i nastavnici će biti zaštićeni od toga da postaju tehnološki višak.
“Dobro je za decu, manje su na ulici, manje su izloženi svim rizicima, više će da uče, više znanja će da imaju, to nije dodatni napor za njih, to je drugačiji sistem rada”, rekao je Šarčević.
Prema njegovim rečima, dobro je i za roditelje, jer će moći da rade puno radno vreme i da ne misle da li su deca gladna, da li su učila, da li su izloženi rizicima….
Ostajanje u školi nakon časova neće biti obaveza ali, kako je rekao ministar, najverovatnije će se svi roditelj odlučiti za to da im dete ostane u školi, a i deci će biti lepo, jer u tom periodu neće imati presiju ocena i učenja, a za dopunski rad za đake osmišljeno je preko 50 sadržaja.
“Neće naravno nijedna škola moći odjednom 50 sadržaja da realizuje, ali mogu prema interesovanjima dece to da promene. Cilj je i da se učenje završi u školi, cilj je da se bibliotekama vrate svoje funkcije, da budu dobro opremljene, mnogo više sporta da bude zastupljeno, kao i stranih jezika, informatičke pismenosti, svega onoga što deca vole”, naveo je ministar.
Da bi se sproveo pilot-projekat, morali su da se obezbede resursi, odnosno prostor.
“Nažalost, loš natalitet je u ovom slučaju saveznik, uz iseljavanja ostao nam je višak prostora i imamo priliku za kvalitet, pa smo mogli da krenemo sa većim brojem škola, to je negde 20 odsto u pilot-projektu, što je veliki broj”, kazao je Šarčević.
Dodao je da je gotov novi akt o mreži škola čiji je cilj da se vidi gde ima prostora, a gde treba da se zida.
Šarčević kaže i da postoje objekti gde su velike učinioce, a mali broj dece, u kojima će se unutrašnjom preadaptacijoim dobiti dodatni prostor.
“Ovaj pilot-projekat je trebao da pokrije i planinska područja i seoske škole, i gradske i prigradske. Jednoobrazni su nastavni planovi i programi, obuke nastavnika i gledamo da ono što je na Dorćolu bude i u Pirotu”, kazao je ministar.
Naveo je i da su u pilot-projekat uključeni svi sadržaji iz reforme obrazovanja, a kad je reč o đačkim kuhinjama, one su, dodao je, obnovljene u školama koje su ih imale, a ukoliko su vrtići ili učenički i studentski domovi blizu škola, biće iskorišćeni njihovi resursi.
(Tanjug)
