To je bila njegova 21. titula na Grend slem turnirima, a sudbina je tako htela da sedmu iz Engleske proslavi na istom mestu kao i prvu pre tačno 11 godina.
“Ovo su najlepši trenuci u životu, definitivno. Najzahvalniji sam i najponosniji kada nešto ostvarim da to mogu da proslavim sa svojim narodom. Divni ste Veliko hvala svima što se došli u ovolikom broju. Puno srpskih trobojki, puno mladih i dece. To mi ispunjava srce. Volim vas. Zauvek.”, rekao je Đoković.
Nije krio oduševljenje i zahvalnost okupljenom narodu:
“Za ovakve trenutke vredi živeti, raditi, igrati tenis. Imao sam puno puta u karijeri sreće da dostignem velike visine i osvojim sve trofeje. Ali, ovi su trenuci nezaboravni. Trofeji su trofeji, oni prolaze. Ovo ću nositi u srcu do kraja života. Moram da se zahvaljujem. Ovi ljudi nemaju obavezu da budu večeras ovde, a opet su se pojavili. Ulepšali ste mi i dan, veče, godinu i život”
Govorio je i o živim legendama tenisa:
“Slobodan Boba Živojinović i Monika Seleš su obeležili generaciju i trasirali put za nas. Bilo je teško za vreme devedestih, nama i najmanje koliko su se ljudi mučili u različitim delovima života, ali u tih 10-15 godina su stasavali teniseri, to nas je ojačalo i dalo dodatni podstrek. Zato se ovde danas nalazim, upravo taj neki srpski inat, ta volja za životom, pobedom, juče sam dok sam davao intervjue za američku televiziju pokušavao da objasnim šta je to srpski inat, ali nema reči koja to prevodi na engleski jezik, ali to je otprilike nešto što simboliše i označava duh našeg nebeskog naroda, koji u svim sferama života istraje i pokazuje srce i volju kad je najteže.Takva je naša sudbina, da uvek prođemo trnovit put. Ali uvek kažemo, ko zna zašto je to dovro. Na kraju svakog tunela postoji svetlo, vi ste to svetlo.”
B92.
