Ukoliko se oglušimo o ovo pravilo, na koje nas stučnjaci uvek upozoravaju u ovo doba godine, posledice po naše zdravlje mogu biti nezanemarljive, čak i fatalne.
Koji su neželjeni efekti preteranog izlaganja suncu u letnjem periodu i kada to može biti uzrok malignih oboljenja, objašanjava dr Lana Ćirković, specijalista dermatovenerolog u Zavodu za kožne i venerične bolesti u Beogradu:
Dve najčešće posledice sunčanja
– Kada govorimo o neželjenim efektima sunčanja, možemo razlikovati akutne i hronične posledice. Kod akutnih se najčešće javljaju opekotine i alergijske reakcije, dok su hronične zapravo posledice kumulativnog dejstva UV zraka -fotostarenje, hiperpigmentacije, solarne lentigo-fleke, kao i prekanceroza i maligni tumori kože – kaže dr Ćirković.
Šešir, dugački rukavi…
Šta moramo da znamo i šta bi trebalo da preduzmemo kako bismo sprečili pojavu opekotina, crvenila, fleka, alergija, isušivanja i ljuštenja kože…?
– Najbolji način da sprečimo ovakve posledice je adekvatna zaštita i ograničeno vreme boravka na suncu. Treba izbegavati izlaganje suncu u periodu od 11 do 17 časova. Preporučuje se nošenje šešira, kačketa, garderobe dugačkih rukava i nogavica, laganih materijala gustog tkanja, kao i redovno korišćenje antisolarnih preparata.
Doktorka Lana Ćirković naglašava da je podjednako važno da tokom sunčanih, pa i oblačnih dana (oblaci propuštaju i do 80 odato UV zraka) koristimo zaštitu od sunca. Potrebno je da imamo adekvatne preparate koji pružaju zaštitu barem od UVB i UVA spektra.
Ukoliko preteramo sa sunčanjem, doktorka preporučuje korišćenje emolijentnih i hidrantnih preparata za negu kože, koji mogu da nam posluže kao obloga za opekotine. Kod alergijskih reakcija i hroničnih posledica potrebna je konsulatcija specijaliste dermatovenerologa.
Ko je rizična grupa?
Stručnjaci često savetuju da u najtoplijem delu dana i po vrućini posebno treba da se čuvaju osobe koje spadaju u rizične grupe. Ko je zapravo najugrženiji?
Dete svetle puti ne sme da izgori na suncu.
– Rizična grupa su deca i oni koji imaju svetlu put i svetle oči, ali svakako je preporuka da se osobe svih životnih dobi i fototipova kože kontrolisano i uz zaštitu izlažu suncu. Treba imati na umu da rizik od nastanka malignih tumora kože postoji kod većine ljudi.
Alarm za uzbunu
Na pitanje kada preterano izlaganje suncu može izazvati maligne promene na koži i kako ih prepoznati, naša sagovornica kaže:
– Svako prekomerno izlaganje suncu, pogotovo od najranijeg uzrasta, može prouzrokovati maligne promene. Ne zaboravite da koža pamti svako oštećenje tokom života. Svaka promena na koži koja brzo raste, menja boju i oblik ili je asimetrična, treba da bude alarm za posetu dermatologu. Ukoliko dođe do promena na već postojećim promenama, to je razlog da odete na pregled kod dermatovenerologa i na dermatoskopiju.
Dete koje iizgori imaće posledice ceo život.
Doktorka Lana Ćirković podseća da zdrav boravak na suncu podrazmeva i adekvatnu antisolarnu zaštitu, naglasivši da decu do tri godine ne treba izlagati direktnom suncu.
U kojoj meri je razvijena svest o važnosti umerenog izlaganja suncu i zaštiti od njegovih štetnih uticaja, imajući u vidu apel i upozorenja stručnjaka?
– Svest o štetnosti i posledicama UV zračenja još nije dovoljno razvijena – ističe Lana Ćirković. – LJudi se i dalje ciljano izlažu suncu da bi preplanuli, bez razmišljanja o posledicama. I dalje postoji uverenje da je odlazak u solarijum priprema kože pred odlazak na more, što svakako nije, već, naprotiv, dodatan rizik za nastanak malignih tumora kože. Većina ljudi koristi zaštitne preparate samo tokom boravka na moru. Biće potrebno još mnogo razgovora i kampanja kako bismo povećali svest o posledicama UV zračenja.
