Spori ples SAD i Kine oko tajvanskih čipova - BIGportal.ba
Nauka i IT Tehnologija

Spori ples SAD i Kine oko tajvanskih čipova

Politika nas ne interesuje osim ako nije u službi ometanja i prisvajanja tehnološkog napretka, kao što je to bio slučaj sa kompanijom Huawei i golgotom kroz koju je ovaj gigant prošao i dalje prolazi na određenim svetskim tržištima. Sada, čini se da se kuva nova čorba za koju su se sastojci prikupljali dosta dugo, a glavni sastojak upravo je Tajvan zajedno sa svojim kapacitetima za proizvodnju čipova. Ima li iko pravo da svojata tehnologiju ili i dalje živimo u svetu u kome će Teslin ideal Vardenklifskog tornja zauvek ostati ilustracija neumoljivog kapitalizma koji ne jenjava, a i niti će?

Nepristojna poseta 

Za početak malo pozadine oko političkog statusa Tajvana. Prvo, zvanično ime države Tajvan jeste Republika Kina (na Tajvanu), što dovoljno govori o statusu ove polunezavisne države. Ova država uspostavljena je nakon Sinhajske revolucije 1911. godine kao Republika Kina, nakon svrgavanja kineske dinastije Ćing. Do danas, status Tajvana ostao je komplikovan i delikatan, a Kina polaže pravo na ovu teritoriju i ostavlja prostor za zvanični vojni konflikt u slučaju da Tajvan proglasi “de iure” nezavisnost. 

Sa druge strane, i sam Tajvan tvrdi kako je njihova država jedini zvanični politički naslednik nekadašnje Kine koja je postojala pre formiranja sadašnje Narodne Republike Kine, dok Kina odbija da ima diplomatske odnose sa svakom državom koja prepoznaje Tajvan. SAD su zvanično priznale Narodnu Republiku Kinu kao “zvaničnu” Kinu tek 1979. godine pod administracijom predsednika Džejmsa (Džimija) Kartera. Naravno, ovo je prekratak i štur opis jedne ekstremno zamršene političke situacije koja se, laički, svodi na sledeće – Tajvan u svojim očima jeste nezavisna država, u očima Kine nije, a sasvim je jasno koju stranu SAD podržava. 

Upravo to nas dovodi do nepristojne posete Nensi Pelosi, koja je prvi visoki zvaničnik Sjedinjenih Američkih Država koji je došao u zvaničnu posetu još od Njuta Gingriča 1997. godine, koji je tada imao istu poziciju kao i sada pomenuta Pelosi, a to je Predsedavajući Predstavničkog Doma Sjedinjenih Američkih Država. Poseta se dešava u trenutku neprestanih sukoba u Ukrajini i u momentu kada su vojnopolitički analitičari videli slabašan potencijal za potencijalnu potpunu okupaciju Tajvana od strane Kine. 

Šta ovo sve znači za tajvanske čipove? 

Najzad dolazimo do onoga što je bitno za nas, a to je važnost ovakvih dešavanja za TSMC, svetskog giganta u industriji čipova koji proizvodi najkvalitetnija ARM rešenja za korišćenje u širokoj lepezi modernih uređaja. Tenzije između zapada i istoka oko Tajvana su visoke, Kina izvodi vojne vežbe, avioni preleću, a u centru svega toga se, delimično, nalazi upravo i Taiwan Semiconductor Manufacturing Company. 

Da navedemo samo neke od tehnoloških giganta koji se oslanjaju na čipove koje proizvodi TSMC – Apple, MediaTek, Qualcomm, Nvidia, AMD, Intel i mnoge druge, maltene gro svetskog tehnološkog vrha. Kako bi svet tehnologije opstao u obliku u kakvom ga danas poznajemo, stručnjaci tvrde kako je ključno da Tajvan ostane u statusu koji poseduje i da TSMC nastavi da posluje kao do sada. Politička provociranja mogu dovesti do potpune vojne akcije Kine i okupacije Tajvana. 

Zašto bi se ovo dogodilo? Jednostavno, zapadne kompanije bile bi primorane, ponovo zbog politike, da prestanu saradnju sa TSMC koji, opet, ne može da proizvodi čipove bez neophodnog dizajna svojih partnera. Deseta najvrednija kompanija na svetu efektivno bi prestala da postoji na način na koji je poznamo, a svet bi se suočio sa ozbiljnom tehnološkom i ekonomskom krizom. 

Zabrane za Kinu 

Sa druge strane, Kina se godinama trudi da unapredi sopstvenu proizvodnju čipova, pa su se pojavile informacije kako njihova kompanija SMIC uspeva da proizvede čipove u proizvodnom procesu od 7 nanometara koji služe iskopavanju kriptovaluta. Međutim, daleko je to još uvek od onoga što radi TSMC, pa sa te strane sigurno postoji želja da ovaj gigant dođe pod makar teritorijalno kinesko vođstvo. 

Sjedinjene Američke Države ne miruju sa svojim pokušajima da tehnološki i, posledično, ekonomski rast Kine zaustave koliko je moguće. Poslednji pokušaj u nizu odnosi se na zabranu da se kompaniji SMIC prodaje napredna oprema za ultravioletnu litografiju neophodna za proizvodnju naprednih čipova tako što na iste postavljaju tranzistore. Odgovor Kine na ovo se još uvek čeka. 

Veliki se igraju, to je jasno i tako će nastaviti da bude. Tehnologija je budućnost ekonomije, profita i kontrole informacija, a svi znamo koliko je to bitno za države koje žele da održe vodeću poziciju na svetskoj geopolitičkoj sceni. Ali TSMC je privatna kompanija i kao takva treba da posluje apsolutno nezavisno od bilo kakvih stega osim onih ekonomskih, a isto važi i za kineski SMIC. Upravo tu leži najveći problem ovakvih previranja. 

Nema veze za koga navijate u ovom tihom ratu, činjenica je da bi promenom statusa jednog giganta kao TSMC izgubili najviše svi mi, a opasan presedan bio bi uspostavljen. Jedno su regulative, drugo su neosnovane zabrane, a razlika između te dve kategorije trebalo bi da budu jasne svima. Rana kompanije Huawei još uvek je sveža, SAD nastavljaju sa svojim tendencijama, TSMC je esencijalan, a čipovi potrebni svima. Bilo bi loše kada ih ne bi dobio niko. 

Danas objavljeno

Brojne lažne aplikacije otkrivene u Google i Apple prodavnicama

Vanja A

Huawei Mate 50 Pro je novi kralj fotografije

Vanja A

Netflix planira veću cijenu, a 25% korisnika planira da otkaže pretplatu

Vanja A

Ostavite komentar