Epidemija podmetnutog medijskog narativa
Sa širenjem novog virusa korona po američkim medijima glavnog toka širilo se i antikinesko raspoloženje koje je ciljalo kinesku državu: „Kriza virusa korona otkriva pukotine na kineskoj fasadi jedinstva“, ili sasvim orvelovski: „Virus korona otkriva ključne nedostatke i malo snage u upravljanju Kinom“
Deo Balkana verovatno nikada neće prestati da veruje u svemoć zavera i nikada neće prestati da sanja brzu i laku zaradu. Tome u prilog govori poruka koju je autor ovih redova dobio prošle nedelje. U poruci je bilo navedeno da je Kina ostvarila čistu dobit, od dvadesetak milijardi dolara, jer je vešto iskoristila, dakako nimalo slučajnu, pojavu novog virusa da namagarči velike američke i zapadnoevropske igrače na berzi. Kojoj berzi i koje tačno igrače, nije bilo navedeno.
Budući da pomalo pratim kinesku politiku i ekonomiju, nije mi bilo teško da prepoznam izvor te vesti koji nema mnogo veze s njenom konačnom reinterpretacijom, i to nije ništa čudno. U eri interneta informacije i vesti kruže planetom munjevito, znatno brže od bioloških virusa, menjajući usput činjenična uporišta i značenjsku supstancu. Ali jedno je kada takvu vest najpre ne razume u potpunosti, pa je još na društvenim mrežama pogrešno reinterpretira neki otuđeni medijski konzument sklon senzaciji. Sasvim je drugo kada mediji glavnog toka, pre svih oni u SAD, a koje doživljavamo kao uzore objektivnog izveštavanja, svesno stanu u red prodavaca medijske magle, pokušavajući da upotrebe epidemiju u tuđem dvorištu u geopolitičke svrhe.
KO JE ZAISTA BOLESTAN? Uzmimo za primer ugledni „Volstrit džornal“ koji piše: „Kina je pravi azijski bolesnik.“ Pomenuti naslov odslikava nameru da se Kina, kao državni sistem, prikaže u svetlu bitno drugačijem nego što je navedeno u obimnim i, zašto ne istaći, laskavim izveštajima Svetske zdravstvene organizacije koji se tiču kineskih napora da se novi virus suzbije.
Deo redakcije se usprotivio predočenoj „političkoj nekorektnosti“ u naslovu i tekstu, neko je verovatno potegao i medijsku etiku kao argument, ali to nije bilo dovoljno. Naslov je štampan, a Kina je zatražila izvinjenje koje nije usledilo. Zato je usledilo uskraćivanje gostoprimstva trojici novinara pomenutog lista. Taj naslov pratilo je i nametanje fraza u američkim medijima kao što je „kineski grip“ ili „virus Vuhana“.
Naslovi objavljivani poslednjih meseci u „Njujork tajmsu“ o Kini takođe zavređuju pažnju. Premda kineski mediji, poput lista „Čajna dejli“, podsećaju da naslove u svim, pa i američkim medijima određuje uredništvo, a ne nužno dopisnici s terena, „Njujork tajms“ je epidemiju, kako tvrdi komentator Filip Dž. Kaningem, čitaocima podastro kao suštinski kinesku stvar od samog početka. Evo naslova koje Kaningem navodi: „Da biste razumeli Vuhan virus korona, pogledajte epidemiološki trougao“, ili „Zašto je epidemija virusa korona počela u Kini?“.
Iako se tržnice morskih plodova u Vuhanu za sada uzimaju samo kao moguća izvorišta zaraze novim virusom korona, stereotipi o Kinezima koji jedu čudne stvari ili spinovi da Kinezi za lečenje virusa korona koriste rogove bivola i slične tvrdnje nisu samo doživele eksploziju po društvenim mrežama, poput „vesti“ o kineskoj medicinsko-ekonomskoj zaveri koja je prosleđena autoru ovih redova, već su prodrle na stranice najtiražnijih novina i najposećenijih onlajn-izdanja. Šta reći, na primer, o naslovu koji podražava isti nipodaštavajući kontekst: „Kako se virus korona širi, stare kineske navike odlažu borbu.“ Da ne pominjemo ničim argumentovane teorije zavere da je virus korona proizveden u laboratoriji.
Sa širenjem novog virusa korona po američkim medijima širi se i antikinesko raspoloženje koje cilja kinesku državu: „Kriza virusa korona otkriva pukotine na kineskoj fasadi jedinstva“, ili sasvim orvelovski: „Virus korona otkriva ključne nedostatke i malo snage u upravljanju Kinom.“
KINA ĆE SE ZADUŽITI 143,6 MILIJARDI DOLARA
Fiskalna politika ima prednosti u poređenju s monetarnom politikom zato što može da bude kratkoročno usmerena i privremena. Dakle, fiskalna politika je pogodnija i trebalo bi da igra vodeću ulogu u suočavanju s jednokratnim kratkoročnim uticajem epidemije – rekao je za list „Čajna dejli“ Džang Bin, vodeći istraživač tink-tank organizacije „Čajna fajnans“.
„Poređenja radi, monetarnoj politici smanjenja kamatnih stopa, radi podsticanja tražnje, obično je potrebno najmanje deset meseci za dobijanje željenih rezultata“, rekao je Džang.
„Zbog epidemije, centralnoj vladi je predloženo da izda posebne obveznice u vrednosti od bilion juana (143,6 milijardi dolara) do 1,5 biliona juana (214.9 milijardi dolara) što je pre moguće, kako bi nadoknadila jaz u finansiranju“, istakao je Džang.
KINESKI I AMERIČKI PARADOKS Kineski paradoks ovog proleća sadržan je u činjenici da je s novim virusom, na prvoj liniji globalne odbrane, na najteži način suočena kineska nacija, a da virusi, pri tome, ne poznaju razlike među nacijama, iako bi se iz naslova u američkim medijima dalo zaključiti donekle suprotno. Savršeno organizovana akcija izolacije Vuhana i provincije Hubej, uz veliku efikasnost i upotrebu najmodernijih sredstava, nije nešto što se očekuje od „komunističke despotije“.
S druge strane, američki paradoks je dublji i po formi i po suštini. Najpre, tu je pad u rasizam i ksenofobiju izraženu kroz medijske izveštaje američkih medija usred globalne pretnje, umesto insistiranja na profesionalnom pristupu i solidarnosti. Potom, vredi primetiti da se izveštaji u američkim medijima, možda prvi put, drastično razlikuju od onoga što o epidemiji novog virusa korona kažu lekari, odnosno Svetska zdravstvena organizacija. Otuda tolika polemika na društvenim mrežama i otuda mutirane vesti o zaverama, tajnim operacijama i programiranosti novog virusa.
Poseban problem predstavlja vidno drugačiji pristup u izveštavanju zapadnih medija onda kada se virus proširio po ostalim državama, pre svih Japanu, Južnoj Koreji i Italiji. Odjednom to više nije bio kineski problem, a pokazalo se da statističke manipulacije, primećuje Kaningem, nisu nepoznanica u demokratskim zemljama, kako bi se očekivalo.
Sličan, ali medijski scenario, pogodio je i Srbiju, u rasponu od tabloidnih naslova o budućih pedesetak miliona žrtava u svetu, do tvrdnje da novi virus ne predstavlja nikakvu pretnju.
Mnogi u svetu izražavaju skepsu upravo kada je američka spremnost da se suoči sa svakim, pa i novim virusom korona. Mnogi stručnjaci tvrde da se SAD ne bi nosile tako uspešno sa obimom epidemije kakva je zabeležena u Vuhanu, odnosno provinciji Hubej, ali takva predviđanja nisu podstakla urednike tamošnjih najuglednijih novinskih i onlajn izdanja da istraže predočenu mogućnost. Njihova uređivačka pažnja bila je opsednuta stereotipima o Kinezima koji šire zarazu i leče se bivoljim rogovima.
Ako je verovati Tedrosu Adhanomu, Etiopljaninu i osmom direktoru Svetske zdravstvene organizacije, Kina se virusu suprotstavila na najefikasniji mogući način. Adhanom svakako poznaje preskromne mogućnosti afričkih država da se suprotstave bilo kojoj, pa i epidemiji novog virusa korona. Još bolje Adhanom poznaje dubine spremnosti Kine, SAD i drugih zemalja da pomognu afričkom kontinentu u slučaju pandemije. Tim pre njegove ocene o Kini dodatno treba razumeti kao objektivne i iskrene.
Mere kineske vlade kod kuće, međutim, ne bi bile uspešne bez velikog odziva društva. Svi smo na snimcima svetskih televizija imali priliku da vidimo prazne stanice metroa u višemilionskim kineskim gradovima. Apsolutni odziv pojedinaca odraz je visokog nivoa patriotizma koji ne moramo uvek, po balkanskoj navici, meriti etničkim određenjima i istorijskim zađevicama.
Svi slojevi kineskog društva odazvali su se pozivu vlade da pažljivo slede uputstva za suzbijanje širenja virusa. To je društvena svest i nivo odgovornosti postupanja na kojoj i Evropa i SAD Kini mogu samo da zavide. Naslovi koje smo pomenuli imamo pravo da čitamo kao deo medijske manifestacije te zavisti.
