STARIJE osobe koje se lakše prilagođavaju na sva ograničenja koja dolaze s nekom hroničnom bolešću ili invaliditetom, imaju bolji kvalitet života u odnosu na one koji nisu u stanju da se adaptiraju. Da li će neko lakše prihvatiti tešku situaciju u kojoj se našao umnogome zavisi i od njegovog optimizma i vedrine duha. Da bi sebi pomogli ne treba da se oslanjaju isključivo na lekare i druge stručne službe, već da i sami pronađu izazov koji će im skrenuti misli sa onog što predstavlja neprijatnu realnost. Pisanje, slikanje i druge vrste mentalne angažovanosti skreću loše misli i pomažu da lakše izbace negativne emocije, a samim tim i da se osećaju bolje, ističu stručnjaci.
O zdravlju treba da se misli na vreme, a ne kada se razbolimo ili ostarimo, naglašavaju. Put ka uspešnom starenju počinje još u mladosti izbegavanjem nezdravih životnih navika. U suprotnom, ne može se očekivati vitalna starost ako se pola života provede sa navikama kojima se narušava zdravlje, a druga polovina provede u njihovom saniranju i lečenju.
Izvor: Novosti
