Piše: Slobodan Ikonić
Sve češći incidenti s migrantima i među njima slute opasni scenario koji u Evropu stiže na migrantskom talasu, u čijoj senci se nazire ruka američkog milijardera i njegovih pomoćnika iz američke duboke države
Bilo je samo pitanje vremena kada će se uz mnogobrojne migrante i izbeglice koji prolaze Srbijom, ili se određeno vreme u njoj zadržavaju, ogoljeno pokazati i sva opasnost koju oni sobom nose. Od nasilja, kriminala, pritajenih terorista, pa sve do direktnih ubistava, bilo između sebe ili kao atak na građane zemlje u kojoj su se zatekli. Ono što smo slušali i gledali da se dešava u Evropi, počelo je da se događa i u našoj zemlji.
OBRAČUN MIGRANTSKIH GRUPA Mubarez Pantazai (17), čije je telo pronađeno u četvrtak na Pančevačkom putu nedaleko od prihvatnog centra u Krnjači, druga je žrtva podzemnog rata krijumčarskih klanova migranata. Veruje se da je ubijen iz osvete za smrt Kamrana Kana (21), koji je likvidiran u sredu uveče u Karađorđevoj ulici.
„Nasilnik je postao žrtva“, reći će u najkraćem u Komesarijatu za izbeglice, uz ocenu da se radi o obračunu migrantskih grupa.
Ubrzo će mediji objaviti da je Kan bio pripadnik klana koji za veliki novac krijumčari migrante u Hrvatsku i Bosnu. Ali pošto nijedan takav „posao“ ne ide uvek po planu, Kan se kobnog dana sastao se s Pantazaijem i Ahmadom Baširijem (17) kako bi „ispeglali“ neuspešno prebacivanje preko granice od pre nekoliko meseci. Dakle, izbeglice nisu samo objekat krijumčarenja prema Zapadu, već su često i sami akteri unosnog „biznisa“.
Kan je, navodno, uzeo veliki novac da Pantazaija u januaru prebaci u Hrvatsku. Međutim, Pantazai je tada uhapšen i vraćen u Srbiju, gde mu je određena zatvorska kazna zbog nelegalnog prelaska granice. Po izlasku iz zatvora, jurio je Kana da mu vrati novac ili da ponovo pokušaju prebacivanje, ali je ovaj to odbio, pa je dobio nož u srce.
Bašari je uhapšen nedugo nakon ubistva, ali od Pantazaija nije bilo ni traga sve do četvrtka po podne, kada su ga iskasapljenog pronašli nedaleko od prihvatnog centra u Krnjači. Veruje se da su ga likvidirali pripadnici Kanovog klana. Tokom istrage je otkriveno da je ubijeni slovio za opasnog momka u centru u Krnjači, i da je tamo reketirao sunarodnike. Oni ga, međutim, nisu prijavili iz straha, ali i zbog toga što imaju običaj da sukobe rešavaju među sobom.
Da tako nije samo kod nas moglo se videti pre mesec dana kada je nemačkoj policiji trebalo nekoliko sati da izvuku telo preminule žene iz prihvatnog centra u bavarskom gradu Regensburgu, jer su ih ljutiti migranti gađali kamenjem i drugim predmetima. Policajci su morali da pozovu pojačanje iz okolnih gradova kako bi ušli, preneo je AP.
Mubarez Pantazai (17), čije je telo pronađeno u četvrtak na Pančevačkom putu nedaleko od prihvatnog centra u Krnjači, druga je žrtva podzemnog rata krijumčarskih klanova migranata. Veruje se da je ubijen iz osvete za smrt Kamrana Kana (21), koji je likvidiran u sredu uveče u Karađorđevoj ulici
PARALELNO PODZEMLjE I po izjavi komesara za izbeglice u Srbiji Vladimira Cucića, datoj RTS-u, i kod nas se radi o grupi veoma problematičnih momaka koja unazad godinu dana na siledžijski način maltretira ne samo svoj krug već i druge migrante. Ipak, Cucuć smatra da je ova pojava internog, unutrašnjeg karaktera migranata jer, kako navodi, njihova namera nije bila da ostanu u Srbiji, da se integrišu u društvo, već im je Srbija bila samo jedna od zemalja kroz koju su prolazili na svom putu ka nekim evropskim zemljama. „Među 150.000 ljudi koji su prošli kroz Srbiju unazad tri godine ima nažalost i kriminogenih elemenata“, zaključio je Cucić.
Ubistva u beogradskoj Karađorđevoj ulici i Krnjači samo su odškrinula vrata jednog paralelnog podzemlja i dala da se nasluti šta sve prati višegodišnji talas „ljudi sa zavežljajima“ – od krađe, pljački, silovanja, terorista „spavača“, do teških razbojništava, ubistava, što „običnih“, ili političkih, ili kroz krvnu osvetu – sve i kao deo domicilnog folklora.
Iako ne postoje pouzdani dokazi da je Islamska država, organizovano i sistematski, za infiltraciju terorista u Evropu koristila balkansku ili mediteransku migrantsku rutu, činjenice pokazuju da su desetine izvršilaca terorističkih akata po Evropi stigli neopaženo upravo preko ove dve rute.
Na prvom mestu je krijumčarenje migranata, što pokazuju svakodnevni primeri otkrivenih bespravnih pokušaja „švercovanja ljudi“. Na prelazu Horgoš, 23. maja, u podu kamiona austrijskih registarskih oznaka koji se prazan vraćao iz Srbije carinici su otkrili tri Avganistanca u podu poluprikolice, što ih je zbog nedostatka vazduha moglo koštati života.
Samo dan ranije u cisterni kamiona u Futogu pronađena su bez svesti četvorica muškaraca starosti između 20 i 30, da bi jedan od njih preminuo u Urgentnom centru Kliničkog centra Vojvodine.
Očigledno da su mnogi migranti na muci svojih sunarodnika razradili unosan biznis. S obzirom na to da znaju vodiče koji sprovode migrante kroz Grčku, Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i Srbiju, uzimali su ogroman novac da sunarodnike prebace u Hrvatsku, BiH ili Mađarsku.
U kampovima se događaju i masovne tuče, poput one u prihvatnom centru „Miral“ u Velikoj Kladuši u BiH, kada je pre nekoliko dana došlo do velikog sukoba migranata. Najmanje sto osoba je učestvovalo u tučnjavi nakon čega je intervenisala policija čiji službenici su takođe napadnuti.
PODACI UNHCR-a Prema procenama UNHCR-a za april ove godine, broj izbeglica, tražilaca azila i migranata u Srbiji značajno je smanjen u odnosu na prethodni mesec i iznosio je 3.600 osoba, od čega je 3.100 smešteno u državne centre za azil i prihvatne centre. Najviše osoba smešteno je u prihvatnim centrima u Obrenovcu, Adaševcima i Principovcu, kao i centru za azil u Krnjači, a u aprilu su mahom bili poreklom iz Avganistana i Irana. Među smeštenim najviše je muškaraca (65 odsto), slede deca (25 odsto) a najmanje je bilo žena (tek 10 odsto).
Tokom aprila 720 stranaca izrazilo je nameru da zatraže azil u Srbiji – najviše ih je iz Pakistana, Avganistana, Sirije, Indije, Irana i Bangladeša. Nameru da traže azil izrazile su i osobe iz Alžira, Egipta, Eritreje, Iraka, Jemena, Kine, Kube, Libije, Maroka, Nemačke, Palestine, Sudana, Tunisa, Turske i Čada…
OTVARANjE DRUŠTVA Postavlja se, međutim, i pitanje Džordža Soroša koji već godinama slovi za ideologa i pokrovitelja migrantskog talasa koji je zapljusnuo Evropu, za šta je i lično uložio 500 miliona dolara.
Osim što je izneo i neophodni broj prihvata od milion ljudi godišnje, iskalkulisao je i da za svaku osobu treba potrošiti 16.800 dolara, to jest ukupno sedam milijardi dolara inicijalnog troška zbrinjavanja, a pomoć bi pružile i Sjedinjene Države izdavanjem dugoročnih obveznica.
Pre nešto više od dve godine italijanski dnevni list „Đornale“ objavio je tekst sa bombastičnim naslovom „Džordž Soroš, čovek koji plaća invaziju na Evropu“, u kome se apeluje na Brisel da povede računa o sumnjivom milosrđu Soroša i njegove „galaksije dobrotvora“.
A delovanje te „dobrotvorne galaksije“ reporterski je upečatljivo prikazao britanski TV kanal „Skaj njuz“ u reportaži sa Lezbosa, kada je na obali ovog ostrva, među stvarima koje su izbeglice ostavile za sobom, pronađena i knjižica napisana na arapskom pod naslovom „Emigrantski vodič“, koji sadrži mape, neophodne brojeve telefona i savete migrantima kako da se ponašaju u Evropi. Izdavač vodiča je organizacija W2eu (Welcome to EU, Dobro došli u EU), koja funkcioniše u sistemu Fonda za otvoreno društvo Džordža Soroša.
Inače, ovaj „arhitekta globalizacije“, kako ga nazivaju, a koji je bio umešan i u jugoslovensku krizu i oblikovanje postjugoslovenskog prostora, sve u cilju popularizacije liberalizma i prihvatanja najnovijih zapadnih vrednosti i „otvaranja društva“, u kolumni za „Prodžekt sindikejt“ otvoreno je zatražio da Evropa preuzme odgovornost za masovni priliv izbeglica s Bliskog istoka.
Pa se otuda i postavlja pitanje da li prizori s beogradskih ulica zapravo predstavljaju model „otvorenog društva“ kakvom bi trebalo da težimo?