Ovo predstavljanje je bilo svojevrsna pretnja za neprijatelja ili pak njegovo zavođenje, a suptilno uglađeni edinburški naglasak, kojim je, činilo se, Koneri omekšao ili “zamutio” suglasnike imena svog junaka, podstakao je tolike muškarce da pomisle da i oni sami mogu da se predstavljaju na taj način, sa tom prefinjenošću, sa tim manirima Šona Konerija.
Danas Šon Koneri puni 90 godina, a početkom šezdesetih njegov Džejms Bond bio je opasan i seksi, makar onoliko koliko mu je ekran to dozvolio. A dozvolio mu je zaista mnogo.
Koneri je postao Džejms Bond 1962. godine nakon manjih uloga u britanskim filmovima i nastupa u razigranom filmu “Darby O’Gill and the Little People” produkcije Volta Diznija. Kao “007”, postigao je zapanjujući uspeh koji je došao naglo – otelotvorujući tačno pravu meru opasnog seksepila i granično-sociopatskog kapaciteta za nasilje. Za mnoge, on je bio zastrašujuća pojava, bez napora emitujući ideal muškarca. Zavodnička pretnja, i to za oba pola.
Koneri, bivši mlekar i bodi-bilder, bio je Bond radničke klase, Bond koji je bio toliko grub, neprefinjen i neuglađen da ga je režiser Terens Jang učio kako da emituje stil: kako da se oblači, kako da zapali cigaretu. Ali u tom procesu Koneri nije izgubio sebe. Njegova prirodna snaga i satirični humor modifikovali su eleganciju i ekscentričnost Bonda na pravi način. Sam Ijan Fleming, koji je iz svog pera stvorio Bonda, bio je dovoljno impresioniran da izmisli škotske korene za agenta u narednim knjigama.
Šon Koneri je bio prvi Bond, a nekima je ostao i jedini, iako je mnogo isto tako otmenih i seksepilnih glumaca ušlo u agentove cipele decenijama kasnije.
Poznato je da je Koneri rekao “Oduvek sam mrzeo tog prokletog Džejmsa Bonda. Želim da ga ubijem”. Ali Konerijev Bond je nastavio da živi, kao legenda, kao brend, kao seks-simbol, kao ideal muškosti, i to isključivo zbog Konerija. Šona Konerija.
b92
