Ophrvani ružnom svakodnevicom svedoci smo da se ljudi sve ređe i sve manje smeju. Pogotovo je retkost grlen, zvonak smeh koji dovodi “do suza”. Smeh koji traje unedogled izazivajući naprezanje čak i trbušnih mišića. A smeh je važan za naše sveukupno zdravlje, poručuju umni ljudi. On je naš prirodni lek koji treba da pustimo iz sebe najiskrenije što možemo. Uostalom, prva naša komunikacija po rođenju ispoljava se kroz plač, osmeh i smejanje.
Naglašavajući da je smeh važan deo našeg života psihijatar docent dr Vesna Tepšić Ostojić iz Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije kaže:
– Setite se koliko se roditelji i okolina raduju smehu bebe. Neka se svako priseti koliko mu znači osmeh drage osobe i šta bi sve učinili da ga izmame. Istraživanja su pokazala da se deca smeju “od srca” i do 400 puta dnevno, a odrasli tek 15-ak puta. Šta to pokazuje? Tokom života postajemo ozbiljni, kruti, zatvoreni i prestajemo da se smejemo, iako se osmeh i smejanje smatraju porukom dobronamernosti, naklonosti i prijateljskih namera. Iskren osmeh prate mišići lica, izraz očiju, stav tela. Kada čujemo smejanje naš mozak reaguje spremnošću da se i sami pridružimo smehu. Neupitno je da smeh zbližava ljude, povećava osećanje sreće i intimnosti. Osim toga, pokreće i izuzetno važne fizičke promene u organizmu.
Koliko je tačna tvrdnja da je čovek koji se “od srca” smeje istovremeno i dobar i zdrav?
– To baš i ne odgovara realnom stanju. Od bolesti nas neće sačuvati samo smeh. Humor i smeh nam pomažu da ostanemo pozitivni i sa optimizmom prolazimo kroz teške situacije, razočaranja i gubitke. Tačno je da teško bolestan čovek može iskreno i od srca da se smeje. Novija norveška studija pokazuje da osobe koje imaju dobar smisao za humor i često se smeju duže žive, što se odnosi i na ljude obolele od karcinoma.
Pojedini istraživači ističu da je najdelotvorniji smeh koji dovodi do suza.
– Gledano čisto mehanički jeste tako. Intenzitet i trajanje smejanja sigurno značajno utiču na pozitivno stanje organizma. Primera radi, 10 do 15 minuta intenzivnog smeha potroši i do 50 kalorija, a deluje i na trbušne mišiće. Moglo bi se reći, zapravo, da salva smeha pozitivno potrese ceo organizam. Tokom smejanja aktivira se dijafragma, što pomaže kvalitetnijem radu pluća i boljoj razmeni gasova. Povećava se broj udisaja i izdisaja u minutu, zbog čega organizam dobija veću količinu kiseonika. Posmatrano dalje, opuštaju se mišići vrata i ramena, a to dovodi do bolje prokrvljenosti mozga. Dobar “srčani” smeh ostavlja opuštene mišiće i po 45 minuta nakon smejanja! A kada smo opušteni i rasterećeni istovremeno smo kreativniji, imamo bolju pažnju i koncentraciju.
Kako smeh deluje na druge organe?
– Tokom smejanja se, recimo, kontrahuju trbušni mišići, što ima ne samo estetski, već i uticaj na bolju prokrvljenost organa za varenje. Smejanje predstavlja i dobar trening za jačanje srčanog mišića. Povećava se njegova snaga, ali i srčani ritam kao kod fizičkog vežbanja. Kvalitetnim smehom srčani mišić se ne samo štiti i jača, već se povećava i protok krvi kroz ceo organizam. Na ovaj način prenosi se veća količina kiseonika, razmena materija je brža, organizam se bolje regeneriše, a rizik od srčanog i moždanog udara se smanjuje.
Šta sve još reguliše?
– Povišeni krvni pritisak je, recimo, jedna od najčešćih posledica stresa. A kada se smejemo stres nestaje. Smejanje smanjuje nivo hormona stresa kortizola, adrenalina, hormona rasta, i na taj način otklanja njihove fizičke posledice. Kao protivteža hormonima stresa tokom smejanja se pojačano luče naši molekuli sreće, endorfin i oksitocin. Endorfini doprinose osećaju smirenosti, spokoja i ublažavaju bolove. Oksitocin utiče na osećanje bliskosti i intimnosti. Smeh je zato i prirodan antidepresiv koji istovremeno utiče na kvalitet spavanja. Smejanje je i naš imunostimulator. Dok smeh traje, raste broj ćelija koje proizvode antitela i povećava se aktivnost naših imunih T-ćelija.
Izvor. Novosti
