Iz Ministarstva finansija i trezora u Parlament BiH je u proteklim danima zaprimljena sveobuhvatna informacija o svim primanjima naknada po navedenom osnovu, i to od 2015. do prošle godine. Ova informacija sačinjena je nakon poslaničkog pitanja poslanika Damira Arnauta.
Prema izračunu Ministarstva finansija BiH, u navedenom periodu je za naknade članovima upravnih odbora, nadzornih i drugih tijela otišlo više od šest miliona KM, preciznije 6.254.166 KM.
Najviše ih je isplaćeno u 2015., i to više od 2,2 miliona KM. U 2016. je na ove naknade otišlo 1,3 miliona KM, u 2017. 1,2 miliona KM, dok je lani iz budžeta za ove naknade otišlo 1,4 miliona KM.
Dok su u 2015. pojedini ministri , čije redovne plate iznose od 3.000 do 7.000 KM, na osnovu naknada dodatno naplatili i do 40.000 KM godišnje, već u narednim godinama taj godišnji iznos, bez obzira u koliko se komisija ili odbora nalazili, nije mogao preći više od 5.708 KM.
Razlog leži u tome što su u Parlamentu BiH 18. decembra 2015. usvojene izmjene Zakona o platama i naknadama u institucijama BiH, a na prijedlog poslanika Arnauta.
Ovim zakonom potpuno su ukinute naknade za rad tokom radnog vremena, dok su sve ostale naknade, koje su u nekim slučajevima iznosile i po nekoliko hiljada maraka, ograničene na maksimalno 475 KM mjesečno. Tako se maksimalno na godišnjem nivou bez obzira u koliko komisija je neko može zaraditi 5.708 KM.
Ovo su neki od rekordera po primanju naknada u 2015. godini: Ismet Suljendić 38.400 KM, Mato Jozić (federalni ministar) 13.965 KM, Bakir Dautbašić (tada sekretar Ministarstva sigurnosti) 14.740 KM, Muhamed Kozadra 19.096 KM, Žiko Krunić 19.431 KM, Mile Lasić 18.431 KM. Mato Lučić 30.765 KM, Ilma Mehić-Jusufbašić 14.165 KM, Emir Mehmedović 16.459 KM, Jelka Miličević (federalna ministarka), Vjekoslav Bevanda (ministar) 18.720 KM, Enes Obralija 14.365 KM, Vladimir Trifković 28.693 KM, Vjekoslav Vuković 18.631 KM, Ranko Šakota 22.344 KM, Liljana Ševo 24.000 KM.
(Klix)
